Lazar Dubovac: Volim sve da radim!

Foto: Facebook

Poznati glumac ističe da je veoma važna podrška porodice kada se odlučujemo za buduću profesiju, a kao posao koji mnogo voli ističe rad na sinhronizaciji filmova. On je imao tu privilegiju da radi nekoliko zaista divnih crtanih filmova, kao što su: Priča o igračkama, Galaktički fudbal, Šiljina ekipa i Skubi Du. Za iSerbia portal, Lazar je rekao mnogo o svojim uspesima, a kao glavni savet ističe da neprekidno radite na sebi.

Šta te je podstaklo da se prijaviš za prijemni na Akademiju umetnosti i u kom periodu si otkrio svoje glumačko umeće?

U osnovnoj školi sam bio član dramske sekcije i tamo sam napravio prve korake koje se tiču ovog posla, a kada sam krenuo u srednju školu bio sam na audiciji u Dadovu i Darijan Mihajlović me je primio u svoju grupu. To je zaista bio divan period. Upoznao sam sjajne ljude, neki od njih su mi danas najbolji prijatelji, a sa nekima i dalje sarađujem i radujem se svakom novom susretu. Odlazak na akademiju se nekako nametnuo sam po sebi. Toliko sam voleo odlaske na probe i rad sa kolegama (koji je bio prava igra), da sam poželeo da to bude profesija kojom ću se i profesionalno baviti.

Obavezno pitam svakog od glumaca koje sam intervjuisala koliko misle da je važna podrška porodice i prijatelja kada se odlučuju za buduću profesiju. Zanima me da li slušaš mišljenja tebi bliskih ljudi ili se vodiš svojom mišlju?

Imao sam tu sreću da nisam morao kao neki da krijem da želim da upišem glumu i da se tajno prijavljujem na prijemni (a ima i takvih slučajeva). Slušao sam srce i krenuo za onim što volim i imao sam podršku. Ne znam kako bih se ponašao da je bila drugačija situacija. Želim da verujem da svaki roditelj želi najbolje svom detetu. Moguće da se pojedini iz želje da svoje dete zaštite suprotstave njegovom izboru, ali mislim da to ne treba raditi. Svako živi svoj život i mora sam da odluči šta će raditi u životu. Slušajte sebe i nećete pogrešiti.

Legija_asti_Milunka_Savi_1.jpg

Foto: Facebook

Uloga Mališe Maleševića te je, da kažemo, proslavila. S kojim glumcima ti je najviše prijala saradnja i da li postoji neko iz glumačkog sastava te serije sa kim (da se ti pitaš) ne bi više sarađivao? Zbog čega?

Iskreno mislim da me ta uloga nije proslavila. Ne mislim da sam ja ni slavan ni popularan. Samo sam prepoznatljiv. Ljudi me prepoznaju na ulici, jave se, traže da se fotografišemo ili da im dam autogram. Oni zavole likove koje gledaju i onda zaborave na granice, pomisle da smo mi prijatelji i često imaju potrebu da se ispričaju sa mnom na ulici.

_event_management.gif

Moj rođak sa sela je velika i divna serija. Serija za sva vremena. Pre svega sjajno napisana i odlično režirana. Mislim da ne postoji glumac koji nije uživao na snimanju. Meni je bilo uzbudljivije dok smo radili drugi serijal. Na početku sam bio uplašen, susreo sam se odjednom sa zaista velikim glumačkim imenima i nisam znao kako da se postavim, a kako je vreme odmicalo postajao sam sve sigurniji. Sazrevao sam i kao čovek i kao glumac. Veliko hvala i Tanasiju Uzunović i Dubravki Mijatović i Vojinu Ćetković i Zlati Numanagić i Jelici Sretenović, Ljubinki Klarić, Nebojši Glogovcu, Veri Čukić. To su predivni ljudi koji su i Suzani i meni mnogo pomogli.

Radio si na sinhronizaciji crtanih filmova i to je, pretpostavljam, bilo nešto novo za tebe. Kako si se snašao u toj ulozi i koliko vremena je bilo potrebno posvetiti se tome?

Da, imao sam tu privilegiju da radim nekoliko zaista divnih crtanih filmova (Priča o igračkama, Galaktički fudbal, Šiljina ekipa, Skubi Du...). To je posao koji mnogo volim i uživam u njemu. Na žalost, on se kod nas ne radi kako treba, odnosno radi se bez ikakve pripreme. Vi na licu mesta gledate crtani film, čitate tekst i uslovno rečeno momentalno svom liku dajete život. U inostranstvu je to potpuno drugačije. Glumci se mesecima pripremaju, gledaju crtani film, čitaju scenario, rade na svojim ulogama i zato su sinhronizacije koji oni rade za sva vremena. Tako se nekada radilo i u Srbiji i zato svi sa setom govorimo o onim filmovima koje smo kao deca gledali. Svi pamtimo glasove i Paje Patka i Duška Dugouška, i Patka Dače, i znamo imena glumaca koji su to radili. Danas svi glasovi liče jedan na drugi. Voleo bih da se to promeni.

Da li te više zanima pozorište ili televizija?

Glumac je glumac gde god da radi. I na filmu i na televiziji i u pozorištu i na radiju. Volim sve da radim.

Kako bi poredio obaveze koje imaš kada se priprema neka nova predstava sa obavezama kada se snima serija?

Pozorište je svet za sebe. U pozorištu ništa nije konačno, uvek sve možete da promenite - čak i nakon nekoliko godina vi možete da menjate svoju ulogu.
Rad na svakoj predstavi je potpuno drugačiji: imate dva meseca da se igrate i da radite na ulozi, dolazite svakodnevno na probe sa novim idejama i pokušavate da ih isprobate sa kolegama. Nekada stvari funkcionišu, a nekada ne. Morate više da se potrudite. Divan je svaki proces. Upoznajete sebe i ljude oko sebe. Stalno otkrivate nešto novo. Iznova se susrećete sa svojim granicama i pokušavate da ih pomerite, da pobedite sebe.

Na filmu (televiziji) morate brzo da mislite i ono što u tom trenutku uradite ostaje zauvek zabeleženo na traci. Ne možete to da promenite.

Kakvi su tvoji budući planovi i da li imaš neki savet za mlade glumce koji su još u fazi studiranja?

Savet je da neprekidno rade na sebi. Da čitaju, da slušaju muziku, da putuju, da upoznaju nove ljude, mirise, ukuse, da uče najrazličitije veštine, nikada se ne zna koja će im zatrebati, da ne očajavaju - gluma je divan, ali jako težak posao. Pre svega psihički težak. Moraš da se pomiriš sa činjenicom da neko stalno treba da te bira i moraš da naučiš da čekaš. I čekaš. I čekaš. Ali ne smeš da sediš i čekaš, nego da se neprekidno nadograđuješ. Da rasteš i intelektualno i emotivno i duhovno. Da sazrevaš kao čovek. Što si bolji čovek, bićeš bolji glumac.


Ana, druželjubiva i radoznala studentkinja; voli da piše, vodi intervjue, istražuje i pohađa razne edukativne kurseve.

Pročitajte i:

Ana Kotur: Nikada neću odustati!
Luka Raco: Putovanje je moja velika strast
Nenad Čiča: Opera je živa umetnost i spektakl!