Natasja, profesionalno i amaterski se baviš mnogim i veoma različitim aktivnostima, dok si istovremeno odličan student završne godine doktorskih studija. Kako uspevaš sve da postigneš? U čemu je tajna tvoje motivacije i organizacije?
Hvala ti Milice. Tajna je u svakodnevnom praktikovanju tehnika za razvoj svesti. Prva stvar koju uradim svakog jutra jesu joga vežbe koje traju oko 20 minuta, a zatim meditacija. Iste vežbe ponovim i popodne. Joga mi pomaže da ojačam telo, a meditacija da se oslobodim od stresa, imam bolji fokus, više energije, mnogo jasnije mislim i odlično se osećam. Samim tim lako mi je da budem motivisana i da se organizujem. Kad imate dobru rutinu koju svakodnevno čini mentalna higijena (kako to volim da kažem za meditaciju), mnoge stvari vam postanu mnogo lakše ostvarive i zaista uspevate da maksimalno iskoristite dan.
Otkrij nam nešto o transcedentalnoj meditaciji. Može li nam ova tehnika pomoći kada je reč o poslu i učenju?
Transcendentalna meditacija je izuzetno laka, prirodna, nenaporna tehnika u toku koje stičete duboki odmor. Kad završite sa meditacijom, imate osećaj kao da ste odspavali nekoliko sati i prepuni ste energije i svežine. Zahvaljujući tom dubokom odmoru, oslobađate se duboko ukorenjenog stresa, a samim tim se mnogo lakše nosite sa svim izazovima na poslu. Što se tiče učenja, ja sam meditirala kroz celo svoje studiranje, i mogu iz ličnog iskustva da kažem da sam se zahvaljujući tome osećala odlično! Koncentracija vam je bolja, brže učite, generalno ste zadovoljniji. Sada sam na doktorskim studijama i upravo mi vežbanje tela i duha pomaže u ličnom i profesionalnom ostvarivanju.
Učestvovala si na predavanjima o transcedentalnoj meditaciji u našoj zemlji i regionu, ali i u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj i Južnoj Americi. Reci nam nešto o trenutnoj popularnosti ove vrste meditacije kod nas i u svetu?
Izuzetno je popularna! Brojne škole širom Južne Amerike su uvele transcendentalnu meditaciju u nastavni program. Kada deca meditiraju u školi, dobro se odmore, a nakon meditacije bistrije misle, pažljiviji su na časovima, bolje se slažu sa nastavnicima i vršnjacima. U Evropi isto postoji nekoliko škola u koje je meditacija uvedena i taj trend nastavlja da se širi. Takođe se uvodi i u mnoge druge institucije poput vojske, policije i zatvora, a istraživanja su pokazala da je nivo stresa u značajnoj meri pao i na tim mestima. Da spomenem i brojne firme, bolnice, rehabilitacione centre. U Sjedinjenim Državama, na primer, Transcendentalna meditacija je glavna tehnika za lečenje posttraumatskog poremećaja.
Ti si i direktor Oshadhija, jedne od najuglednijih svetskih kuća koje se bave proizvodnjom etarskih ulja i edukacijom u oblasti aromaterapije. Koliko, po tvom mišljenju, mladi u Srbiji imaju šansu da realizuju svoje profesionalne i kreativne potencijale?
Mislim da je moguće. Da se ponovo nadovežem na prethodna pitanja, meni je upravo rad na sebi dao tu moć organizovanja i razvio kreativnost da se otisnem u preduzetništvo. Naša zemlja je prepuna neiskorišćenog potencijala, ali, da bi se taj potencijal iskoristio, moramo prvo da počnemo da radimo na sebi. Kada konačno steknemo tu moć organizovanja i usmerimo je na našu kreativnost na dobar način - a naši mladi obiluju kreativnošću - bićemo u stanju da postižemo ciljeve.
Svako ko se odluči na preduzetnišvo treba da izabere nešto u čemu se oseća lepo, lako i udobno. Bitno je takođe da zaista verujete u to što radite. Za mene je aromaterapija bila ljubav na prvi pogled. Volim biljke, volim prirodu, i fasciniralo me je kako jedne male bočice koje sadrže određene biljne esencije, mogu da učine toliko dobra. Zato sam i odlučila da uđem u ovaj posao. Sa sobom redovno u torbici nosim nekoliko različitih ulja i koristim ih za razne prigode.
Takođe promovišeš zdravu ishranu i život bez stresa na savremene načine: pišeš blog, nedavno si otvorila sajt i aktivno praviš mini-kulinarske emisije za društvene mreže. Odakle crpiš svakodnevnu inspiraciju?
Da! Nakon posla, najveću sreću mi pričinjava igranje u kuhinji. Veliki sam gurman, i kuhinja je mesto gde volim da ispoljim deo svoje kreativnosti. Hrana je za mene od izuzetnog značaja. Ne prođe ni jedan dan, a da nisam pojela nešto kuvano, zdravo, hranljivo. Sećam se i kad sam bila na osnovnim studijama, i kad smo nekada imali predavanja po celi dan, kako bih se probudila rano ujutro i kuvala pirinač, ili nešto jednostovno, i to pakovala u male posudice i nosila na fakultet. Ne smemo da imamo izgovore kada su hrana i zdravlje u pitanju. Uvek možemo da nađemo makar 20 minuta što je dovoljno da se napravi neko jednostavno jelo poput supice od povrća, salate ili nečeg sličnog. Inspiracija mi je raznolikost života. Svakog vikenda odlazim na pijacu i donosim kući nazad kese pune povrća. Šarenilo tih biljaka me poziva na kreativnost i stvaranje novih ukusa.
Koliko je skupo ili komplikovano hraniti se zdravo?
Ne mora uopšte da bude skupo! Moja ishrana je vegetarijanska i zaista izuzetno povoljno prolazim. Kupujem povrće na pijaci, uglavnom od starijih ljudi koje znam i kojima verujem, i za malo novaca se kesa napuni povrćem i hranim se cele nedelje zdravo. Stvari poput sočiva i pirinča uzimam na meru i zaista je isplativo. Uz malo mašte dobijate preukusna, pritom povoljna, jela od povrća, žitarica, mahunarki itd.
Osvrnimo se i na tvoja akademska postignuća: u svom radu o Digenisu Akriti, manje poznatom vizantijskom epu na osnovu kojeg si dobila nagradu Matice srpske, samostalno dolaziš do zanimljivih uvida. Reci nam nešto o tome.
Sa Digenisom Akritom sam se prvi put susrela pri kraju osnovnih studija kada sam birala temu za završni rad. Odmah sam se oduševila ovim herojem i krenula da ga istražujem. Ta ljubav se nastavila i na master studijama i, evo, sada se i na doktorskim bavim istim herojem i ulazim sve dublje i dublje u ep. U diplomskom i master radu istraživala sam arhetipove u ovom delu. Ceo Jungov pristup tumačenja književnosti me je oduvek privlačio i oduševilo me je da pronađem toliko značajnih arhetipova i u ovom epu. Najviše se bavim arhetipom Velike Majke i Velikog Ženskog, kao i uticajem žene na razvoj junaka.
Zbog čega je važno vratiti se epskoj tradiciji? Može li ona nečemu da nas nauči?
Za mene je epika izuzetno značajna. U epici su utisnuti obrasci kolektivnog nesvesnog jednog naroda. Proučavajući epiku i izgovarajući je, mi oživljavamo te arhetipove u vlastitoj psihi i širimo polje razumevanja nas samih. A moguće je i to, kad ih u potpunosti shvatimo i prihvatimo, da ih transcendiramo i na taj način postavljamo temelje novog sveta.
Šta je, po tvom mišljenju, potrebno za ispunjen život? Šta bi poručila mladima?
Da prate svoju intuiciju. Osetite šta zaista želite u životu, ne na nivou emocija ili razuma, već na nivou intuicije. Pronađite svoju darmu i onda je pratite. Sreća tada neće izmaći. Sreća je prirodno stanje. Razlog zašto smo nekada nesrećni je što smo zaboravili da budemo prirodni. Ali kada se vratimo našoj unutrašnjoj prirodi, priroda će nas podržati, unutrašnja sreća će se razviti i to će onda biti osnova za ispunjen život.
