Sa koliko godina ste počeli da se interesujete za muziku? Kada ste shvatili da će to biti Vaš životni poziv?
Mogu da kažem da se muzikom bavim od rođenja. Naravno, ne direktno, nego preko svog oca. Od malih nogu sam upijao sve što se tiče pevanja, rada na njegovim albumima, tu su i poznanstva sa raznim muzičarima. Shvatio sam da će to biti moj životni poziv u trenutku kada sam se prvi put oslobodio i zapevao.
Postoji jedna anegdota. Ni Marko, ni ja nismo imali želju da se bavimo muzikom. Kasnije nam je otac priznao da je potajno bio razočaran što niko od dece nije nasledio taj talenat. Jednom smo se vraćali sa Zlatibora, Marinko je vozio. Pitao sam ga kako ide ona pesma „Jutros mi je ruža procvetala“. On se začudio kako znam za tu pesmu i rekao mi da želi da me čuje. Kada sam zapevao, zaustavio je kola i bio neopisivo radostan. Mislim da je to trenutak kada sam osetio sigurnost da mogu da se bavim muzikom. Kao da je to godinama raslo u meni i potpuno me je obuzelo.
Koje karakteristike pesma treba da ima da bismo je smatrali kvalitetnom?
Na prvo slušanje pesma treba da mi se dopadne. To može biti tekst, muzika ili melodija koja osvaja. Nema pravila, nekad je jedno presudno, nekad drugo. Mora da probudi emociju da bih uzeo tu pesmu i pustio je drugima. Volim da uporedim različita mišljenja i onda odlučim da li ću je snimiti. Naravno, bitno je i kakvu poruku pesma šalje.
U jednom intervjuu rekli ste da sebe smatrate narodnim pevačem. Šta sevdah i narodna muzika predstavljaju za Vas?
Otac mi je uvek govorio da je neophodno da pevači nauče osnovu. Naša osnovna muzika je upravo izvorna i starogradska. Kada me pitaju uvek sa ponosom kažem da sam narodni pevač i da pevam narodu. Uvek mi je bio cilj da pored svih izazova i različitih žanrova uspem da sačuvam pravu narodnu muziku i da jednog dana kažu: „Nikola je ostao veran pravoj narodnoj muzici“. Naravno, bavim se i drugim žanrovima, ali kao da mi je u genima upravo ta prava narodna muzika.
View this post on Instagram
Pesma „Zavoli“ zauzima posebno mesto u Vašoj karijeri. Prošle su tri godine od kad se pojavila pred publikom. Kako sa ove vremenske distance gledate na taj projekat?
Mislim da je to najbolja pesma koju sam snimio. To je pesma sa snažnom porukom, ona koja je više puta učinila da osetim neverovatne emocije. Kada doživite da osobe sa nedostatkom sluha i sa invaliditetom pevaju vašu pesmu, to je zaista poseban osećaj. Oduvek sam želeo da imam takvu pesmu koja je vanvremenska. Mislim da će ona zaista dugo trajati. Razmišljao sam o ideji da je snimim i na drugim jezicima. Na taj način bi prevazišla prostorne granice i više ljudi bi je čulo.
Možete li da nam kažete kako je ta numera nastala? Kako ste dobili ideju za spot?
Čuo sam se sa Banetom Opačićem i rekao mu šta želim da pesma prenese. Za nekoliko dana ju je napisao. Tada smo snimili i spot koji je takođe izuzetno emotivan.
Želeo sam da ukažem na greške čovečanstva u prošlosti, ali i na ove u sadašnjosti. Namera mi je bila da skrenem pažnju na to da bi bilo dovoljno samo da zavolimo čoveka u sebi i ljude oko sebe, da više ne ponavljamo takve užase kakvi su obeležili istoriju.
Da li postoji neko sa kim biste voleli da ostvarite profesionalnu saradnju, a za to niste imali prilike do sad?
Voleo bih sa Vlatkom Stefanovskim da snimim neku staru makedonsku pesmu.
Svojim humanitarnim radom mnogo puta ste dokazali da naše malo nekome znači mnogo. Podstaknuti Vašim primerom, ljudi su krenuli da Vas slede. Možete li da podelite sa čitaocima portala iSerbia kakav je osećaj biti deo humanitarnih akcija? Kako ste počeli tim da se bavite?
To se desilo prvi put kada sam javno počeo da se bavim humanitarnim radom. Odvojio sam jedan dan kako bih podržao akciju koja je bila pokrenuta. Tokom tog dana sam prikupio veliku sumu novca preko društvenih mreža i prijatelja koje sam kontaktirao. Tada sam shvatio da javne ličnosti mogu mnogo da pomognu svojim angažovanjem i da aktiviraju ljude. Mislim da nam je mnogo dato i da je pravedno vratiti to i zahvaliti se za sve šta smo dobili.
Imao sam dilemu da li je u redu baviti se humanitarnim radom javno. Međutim, suština je da se drugima pomogne. Ako neko to radi samo radi sopstvene reklame i promocije, sam je najbolje svestan toga. Ne treba osuđivati.
Svako zanimanje ima svoje prednosti i mane. Šta biste istakli kao najveću prednost, a šta kao najveći nedostatak posla kojim se bavite?
Kada bih na jedan papir stavio dobre i loše strane mog posla, mislim da bi bilo mnogo više onih pozitivnih. Ovo je lep posao, jer činiš druge srećnima i veselima, širiš lepu i pozitivnu energiju pomoću svog pevanja i pesama. Jedna od negativnih strana je ta što je teže sačuvati privatnost. Osim toga, uvek si pod lupom, jer si javna ličnost i treba da pokazuješ dobar primer drugima.
Ipak, najlepšu stvar u vezi sa ovim mojim javnim poslom shvatio sam pre nekoliko meseci kada sam šetao ulicom. Primetio sam da kada srećem ljude, u većini slučajeva dobijem osmeh. To je neverovatna stvar koja pruža energiju i radost, kao blagodet.
Da li ljubav ima moć da učini da „za minut svet dobije sve boje, iako je bio siv i leden“?
Ljubav je čudo. Mislim da svako živo biće na planeti teži ljubavi i tom savršenstvu. Ona je beskonačna i nikada ne prestaje. Brojni su primeri ljudi koje je upravo ljubav održala u najtežim situacijama, tamnicama i logorima. Ljubav je ta koja razgoni tamu i boji život.
View this post on Instagram
Za kraj, šta biste poručili našim čitaocima?
Poručio bih svima da iskorače, da izađu iz svoje zone komfora, jer je to način da napredujemo. Kad god osetimo da nam je teško, da patimo, to je put koji čini da rastemo. Svakog puta kad nam je sve lagodno, mislim da stagniramo. Taj iskorak u nepoznato je veoma bitan. Čak i ako padneš, pokušao si. Uvek ćeš moći da kažeš: dao sam sve od sebe, nije se desilo, ali desiće se drugi put. Tako da iskorak je ključ!
