Rio je poreklom iz Japana, rođen je u Severnoj Karolini (SAD), a sudbina ga je provela kroz mnoge zemlje pre nego što je posetio Beograd. Prvi put je došao u srpsku prestonicu 2006. godine preko studentske razmene. Posle devet godina, vratio se i otvorio je svoj restoran japanske hrane Marukoshi sa ciljem da prihode od njega koristi u svrhe razvoja. Međutim, ovaj restoran je postao njegova glavna preokupacija. Odlučio je da ga proda i otvori nešto potpuno novo za naše podneblje.
Tako je Beograd, grad pun kafića, dobio svoj prvi anti-kafe, Share Square. Prostor, koji je nekada služio za igranje stonog tenisa, Rio je pretvorio u inovativni centar. Preko dana se tu okupljaju preduzetnici, a uveče se organizuju brojne radionice. Još jedna posebnost ovog koncepta je način plaćanja - plaća se po provedenom vremenu, a ne po popijenim kafama.
Šta izdvaja Beograd od drugih gradova koje ste posetili?
Beograd ima poseban duh. Ovde vlada energija koju nisam nalazio na mnogim drugim mestima, ljudi su istovremeno otporni i jako otvoreni prema strancima. Na više načina Beograd funkcioniše kao veliko selo: ljudi su povezani, sa svakim možete pričati, pitati za pomoć ili pokrenuti zanimljiv razgovor. Istovremeno, on je i veliki grad, stalno se nešto dešava, nikada nije dosadno i uvek ima nešto zanimljivo da se radi.
Koja osobina, karakteristična za mlade i uspešne ljude u svetu, nedostaje mladima ovde?
Smatram da ima mnogo uspešnih mladih ljudi i ovde, ne samo u svetu, pa navedimo neke zajedničke stvari koje ih karakterišu u svim zemljama. U svakom slučaju, mislim da postoje razlozi zašto Srbija nema toliko mladih uspešnih ljudi, koliko bi mogla da ima. Jedan od razloga zašto sam zavoleo Srbiju i smatram je svojim domom je to što ima mnogo potencijala. Generalno, Srbi su obrazovan narod, odlično pričaju engeski, snalažljivi su i umeju sa drugima. Za mene je to beskonačan potencijal.
Sa druge strane, razočaran sam kad vidim koliko ljudi prestanu da se trude (ili ni ne počnu), zato što veruju da su Vlada ili drugi ljudi odgovorni za njihovo trenutno stanje. Tačno je da javne službe ne pomažu ljudima, čak često i rade protiv njihovog interesa, ali takva je situacija i u mnogim drugim državama, čak i na gorem nivou. Ove stvari ljude u drugim državama ne sprečava da shvate da je njihova odgovornost za to što su stvari takve kakve jesu, te naporno rade i unapređuju svoju karijeru, sposobnosti, šire svoju mrežu poznanika, da pokrenu biznis i organizaciju koja će poboljšati stvari.
Ne postoji zamena za naporan rad, izgaranje danima i mesecima u cilju usavršavanja veština, proizvoda ili usluga koje nudimo ljudima. Moramo se mučiti oko sitnica i biti ponosni zbog toga što radimo za sebe, a ne zbog novca koji će se odmah pojaviti iz nečega.
Koju stvar, koju radite na dnevnom nivou, biste izdvojili kao ključ uspeha?
Ne smatram sebe uspešnom osobom, zato što se stalno usavršavam i trudim se budem neko i radim nešto što će na ljude pozitivno uticati. Iskreno, ne znam u kom sam trenutku, ako sam uopšte, postao uspešan. Neke stvari sam radio uspešno, kao i svako. Ono što sam primetio iz stvari koje sam uspešno radio je da sam bio uporan i da sam radio stvari onoliko dobro koliko sam ja mislio da treba, a ne neko drugi, koje su me vodile do većih i boljih prilika.
Imam visoke standarde u svemu što radim, bilo da je to brisanje poda ili vođenje velikog projekta. Ulažem veliki napor i vreme, ma koliko je potrebno, sve dok ne bude dobro urađeno. Mnogo ljudi me pita da li sam lud i zašto se toliko trudim oko stvari koje nisu bitne i koje niko neće ni da primeti, a moj odgovor je uvek da je meni bitno i da ću ja da primetim. To ja podrazumevam pod ,,držati se sopstvenih standarda".
Kako izgleda Vaš radni dan?
Kada vodim posao u ugostiteljstvu, svaki radni dan mi je različit. Mnogo jurcanja, mnogo sedenja i razmišljanja, mnogo pričanja sa zaposlenima o izazovima sa kojima se suočavamo. Izuzetno je zahtevna industrija u kojoj je tvoj posao izložen javnosti, uvek moraš da slušaš, obraćaš pažnju i smišljaš nove načine da dovedeš ljude, a sve vreme da paziš na to da usluga bude na nivou.
Vođenje posla nije odmor, kao što neki misle. Kada sam bio na čelu restorana, radio sam sve poslove od pranja sudova i kuvanja do finansija i papirologije. Moraš da budeš spreman na sve da bi vodio posao uspešno, a mnogo vremena prođe dok ne radiš stvari koje si mislio da ćeš da radiš. Nije sramota raditi ,,jednostavne" poslove - na kraju oni moraju biti odrađeni. Podjednako su bitni kao i poslovi upravljanja.
Sada, kada gradimo našu veb platformu, to je potpuno drugačija vrsta posla, pa su i pritisci drugačiji. Kako je uvek redizajniramo i iznova uređujemo, mi odlučujemo kada ćemo je pustiti u rad, pa ne postoji vremenski pritisak da ostvarimo određenu zaradu do kraja meseca. Ali, postoje drugi pritisci, kao što su biti disciplinovan, fokusiran i pravilno određivanje prioriteta.
Kako je ovo uglavnom kreativan proces, radim sve dok se osećam kreativno. Kad sam inspirisan, mogu da radim 8 do 10 sati bez prestanka. Nekad je to u ponoć, nekad u pet ujutro. Ponekad, kada sam preopterećen, ne radim ništa ili samo spavam i šetam moje pse kako bih se rasteretio. Stvar je dovođenja sebe u stanje za ostvarivanje svojih ciljeva.
Kako je nastala ideja za osnivanje anti-kafea Share Square?
Prethodno sam radio u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. Dok sam radio u toj oblasti, primetio sam da se mnogo novca i resursa troši na probleme koje je jeftino i jednostavno rešiti. Mnogo problema je usko vezano sa tim koliko su ljudi ekonomični i produktivni. Mnogo drugih problema ima veze sa znanjem kako prevazići problem ili kome se i kako obratiti. Ostali su uglavnom problemi resursa: gde naći potrebna sredstva i novac da bi problem bio rešen?
Putujući kroz mnoge zemlje, zapazio sam da se novac, sredstva i znanje za rešavanje problema mogu naći baš u toj zemlji i tom društvu. Na primer, Srbiji nisu potrebni stručnjaci iz inostranstva da bi rešili probleme - postoji mnogo stručnjaka ovde koji znaju kako treba rešiti probleme, samo ako bi se udružili, to bi bilo više nego dovoljno.
Najviše ljudi ne zna da reši probleme, kako da koordiniraju svoje znanje, resurse i veštine kako bi se uhvatili u koštac sa izazovima. Ne postoji lak način za jude da usklade sve to, čak iako znaju kako treba rešiti problem i postoje sredstva.
To je ono zbog čega sam mislio da je dobra ideja otvaranje prostora koji bi pomogao ljudima da uče jedni od drugih. The Share square je bio poseban način za spajanje ljudi koji žele da unaprede sebe i ljude oko sebe.
Ponekad, jedini ljudi koji ti mogu pomoći u životu i usmeriti na pravi put su oni pored kojih prođeš na ulici. To su ljudi sa kojima deliš prošlost, imate zajedničke izazove, koji pričaju tvoj jezik, koji znaju ljude kojima treba da se obratiš. Imati ovakav prostor je odličan način za odgovor na pitanje: Ako bi ljudi mogli da razmenjuju veštine, znanje i iskustvo na način od kojeg bi svi imali koristi, da li bi to radili?
Mislim da je odgovor da, što nas dovodi do novog nivoa.
Šta možemo da očekujemo od Share square platforme, koja će se uskoro pojaviti?
Odlučio sam da se fokusiram na naš dugoročni cilj, koji je zasnovan na ideji da Share square može bude uspostavljen svuda: u kafiću, kući, lobiju hotela, drugim prostorima za rad... Svuda!
Mi gradimo nešto što je mešavina društvene mreže i tržišta. Na našoj platformi bi se povezivali ljudi sa sličnim interesovanjima ili žive u komšiluku, blizu tebe. Na mreži bićeš u mogućnosti da ponudiš stvari u kojima si dobar, a drugi ljudi bi platili da nauče, pa ti napraviš novac na stvarima koje bi drugi ljudi želeli da znaju, nebitno da li su male ili velike! Ako si putovao u Severnu Koreju, postoji bar 10 ljudi koji bi hteli da plate 500 dinara da sede sa tobom i pričaju o tome kako si oišao tamo (ili se vratio odatle)!
Sa druge strane, ako želiš da naučiš nešto ili upoznaš ljude koji rade nešto u domenu tvog interesovanja, možeš pretraživati aktivnosti koje ljudi nude i naći u svom gradu one sa istim interesovanjima koje ti imaš. Ključ za širenje mreže poznanstava nije baziran na sadašnjim prijateljima koje imaš, već na interesovanjima. Tako možeš raširiti krug ljudi do kojih dopireš i koji mogu pozitivno uticati na tvoj život.
Ako želiš da znaš kako napreduje rad na našoj platformi, predlažem ti da lajkuješ našu stranicu na Fejsbuku. Tu ćemo objavljivati novosti, a možeš biti jedan od prvih ljudi koji će koristiti novi vid društvene interakcije, koji ekskluzivno isprobavamo u Beogradu!
