U utorak, 26. juna, članovi S.A.R.S-a održali su potpisivanje novog CD Box seta, koji obuhvata fizička izdanja svih pet albuma i družili su se sa svojim obožavateljima, a mi smo tu priliku iskoristili da popričamo sa njima.
Vaša prva pesma Buđav lebac je za kratko vreme postala hit. Ljudi su je prebacivali sa telefona na telefon i svi su znali za nju. Koliko je početnička sreća dobra za jedan mlad bend? Da li to stvara poletnost i veru u siguran dalji uspeh ili pak stvara strah od toga kako će nove stvari proći?
Tihomir (bubnjar): Hit na početku karijere je prokletstvo, baš kao što to kažu i za prvi album. To je popriličan problem, jer je posle tako velike pesme teško napraviti nešto drugo. Ono što je dobro je da je pesma Buđav lebac bila u paketu na prvom albumu sa pesmama Rakija, Ratujemo ti i ja i Debeli lad, koje su takođe postali hitovi.
Mi smo imali tokom dosadašnje karijere tri puta BUM: prvi je bio sa Buđavim lepcem, drugi sa Perspektivom i treći sa Lutkom. Posle Lutke smo već shvatili da nam to ide od ruke, a kasnijim pesmama smo potvrdili da nam se uspeh nije desio slučajno.
Tekstovi vaših pesama variraju od psiholoških, koje se tiču untrašnjeg stanja pojedinca, preko ljubavnih do onih socioloških. Da li ste nekada radili pesmu sa ciljem da bude hit, znajući šta najbolje prolazi kod publike ili sve radite spontano, pa šta prođe-prođe?
Dragan – Žabac (menadžer i tekstopisac): Nijednom se nije desila situacija da sam pisao naručenu pesmu. Pratimo kako publika diše i u kom smeru se određene stvari razvijaju, ali inspiracija izvire iz svega onog što nam se dešava u životu. Nemamo tendeciozan pristup pravljenju muzike, već se ona, jednostavno, desi.
Ceo pristup S.A.R.S-a zasnovan je na tome da se igramo, da skačemo iz žanra u žanr i namerno nismo sebe ukalupili, nego ostavljamo prostor za eksperimentisanje sa različitim instrumentima i muzičkim žanrovima. U pitanju je naša zajednička igra, koja je tu od prvog dana i traje i dalje.
Zakleti rokeri tvrde da ste narodnjaci u lepšem pakovanju, dok ljubitelji narodne muzike tvrde da ste za njih previše urbani. Alternativcima smeta pojava harmonike i etno melosa u vašem stvaralaštvu. Da li postoji ciljna grupa za koju S.A.R.S. kreira pesme ili slušaocima ne delite etikete, kao što ni muziku ne gurate u određeni žanr?
Boris (harmonikaš i klavijaturista): Ljudi pogrešno definišu harmoniku. To je jedan stari instrument za koji sam ja završio muzičku školu. Pored sviranja folklora, počeo sam da slušam i drugu vrstu muzike, pa sam svirao i bas gitaru po metal bendovima... Tako da, kada ljudi gledaju ograničeno na muziku, oni se deklarišu kao rokeri, narodnjaci... Pravci su glupa stvar.
Mi nikada nismo imali ideju da dođemo do nekog, već smo muziku pravili za sebe. Volimo narodnu muziku (pod čim se ne misli na turbo-folk) i ne bežimo od toga. Recimo, na poslednjem albumu nema harmonike, jer jednostavno nije bilo ideja za takve pesme, što ne znači da ih neće biti u budućnosti.
Baš kada smo hteli da popričamo sa jedinim ženskim članom benda – Sanjom Lalić, prišao nam je Tihomir i poklonio joj žvake. Upravo to je izazvalo smeh, jer je takav gest zapravo bio odgovor na naše sledeće pitanje.
Sanja, kako si ti pristupila S.A.R.S-u i kakav je osećaj biti jedini ženski član benda? Da li se tvoj glas zapostavlja ili imaš neke povlastice?
Sanja (prateći vokal): Šta god mi treba, odmah dobijem. (smeh) Nisam zapostavljena i svi me čuvaju, tako da ću samo reći da je super biti jedino žensko u bendu. Od samog starta, otkako smo u ovoj postavi, ja sam prateći vokal. U početku je to radio Žarko, ali je kasnije sve to spontano prešlo na mene. Poželela sam da krenem da snimam, pa mi se u S.A.R.S-u to i ostvarilo.
Poslednji album, koji se baš tako i zove, izdali ste 2016. godine. Od tada ste prešli na sistem objavljivanja singla po singl. Otkud, onda, ideja o CD Box Setu? Da li će se i novi objavljivani singlovi jednog dana naći u formi nekog fizičkog izdanja?
Žarko (frontmen i glavni vokal): Ovo je dogovor sa našim izdavačem Mascomom. Razlog za to je što fizička izdanja nekih albuma nikad nisu zaživela. Tako da smo odlučili da napravimo ovaj box set od pet albuma, među kojima su i oni.
Ako se u nekom momentu desi da imamo deset singlova, rado bismo zabeležili to kao neko CD izdanje. Za sada ne razmišljamo o tome.
S obzirom na to da pevate i o društvenim problemima, da li članovi S.A.R.S-a šalju poruku mladima da treba da ostanu na Balkanu? Koliko je, po vašem mišljenju, moguće da se umetnici ostvare ovde, a da se ne predaju šundu?
Žarko: Svako bira svoj put. Ako neko želi da pronađe bolji život preko i da obezbedi svoju porodicu, podržavamo. Ako se neko, ipak, odluči da ostane i da pokuša da napravi najbolje što ume od svog života ovde, isto podržavamo. Niko zbog svoje odluke, svakako, ne treba da se kaje.
Postojanje benda koji radi ono što voli i u tome je uspešan je moguće i uvek mi je drago kada vidim takve primere. Mi smo sami primer onih koji se ne prodaju nikome, osim publici. (smeh)
Prodajemo se publici u smislu da prodajemo karte za koncerte ili albume, ali nikada nismo pravili ustupke u karijeri, niti radili nešto što bi nam omogućilo veći uspeh.
U doba interneta, koji i vi, pre svega, koristite za promociju, mnogo toga se svelo na klikove, preglede, lajkove... Pesme bez spota su manje slušane od onih za koje se snimi neki. Koliku pažnju S.A.R.S. posvećuje spotovima?
Žarko: Jasno je da televizija ili radio nisu više toliko bitni mediji, kada imamo internet gde ljudi mogu da pronađu sve i svašta. Između ostalog, tako su pronašli i nas. Trudimo se da spotovi isprate priču pesme, ali i da dodaju nešto novo.
Nažalost, tačno je da su gledaniji spotovi od audio snimaka. Ima ljudi koji mnogo više energije polažu na snimanje spotova i vizuelni momenat i to može da bude loše, zato što spot prevaziđe pesmu. Zanimljivo je odgledati dobar spot od par minuta, ali ako ne zapamtiš pesmu, onda je to promašaj. Ona ne sme da ostane u drugom planu.
Bez obzira na veliku popularnost, ili upravo s obzirom na nju, mnogi nisu pristalice vašeg stvaralaštva. Kako se nosite sa negativnim komentarima?
Žarko: Ne obaziremo se na te komentare. Svako ima neki svoj doživljaj nas i naše muzike i to je totalno legitimno. Obično su ti negatvni komentari upućeni od onih koji ne posvete dovoljno pažnje svemu onome što smo stvorili i onda na osnovu par pesama komentarišu i stvaraju neki svoj dojam o nama.
Iako ste mnogo veću popularnost stekli u Hrvatskoj, ipak, nakon što ste napunili Halu sportova u Beogradu 2015. godine, ispostavilo se da vam je i ovdašnja baza obožavatelja ogromna. Prošlo je više od tri godine od tada, a da li će se uskoro nešto slično ponoviti?
Žarko: Ni sami ne znamo zbog čega, ali smo od početka više poziva dobijali iz Hrvatske ili Slovenije. Iz koncerta u koncert publika se širila po mestima gde smo ih sve češće održavali.
Nadamo se da ćemo i veliku bazu fanova u Srbiji potvrditi uskoro koncertom u Beogradu. Još uvek ne znamo kada, ali bi trebalo da ga održimo do kraja godine. U planu nam je možda i akustična varijanta, ali tek ćemo videti šta će biti, jer su dogovori u toku.
Osim beogradskog koncerta, šta je ono što očekuje vašu publiku u bliskoj budućnosti?
Žarko: Veoma smo zadovoljni prolaskom novih singlova Ljubav umire i Živim na Balkanu. Sledeća pesma je Teško je, a njena premijera će biti 6. jula. Nadamo se da će i ona proći zapaženo.
