FOTO: Facebook
Stojan Đorđević je diplomirao na FDU 2011. godine sa predstavom „Neke devojke“, a 2013. godine je završio master studije, takođe na odseku gluma, sa predstavom „Zoološka priča“, tako da je njegovo zvanje dramski i audiovizuelni umetnik iz oblasti glume.
Kada si počeo da se baviš glumom, odnosno kada si shvatio da je gluma ono čime bi želeo da se baviš?
U školu glume sam krenuo veoma rano, tačnije sa nepunih sedam godina, tako da se glumom bavim, praktično, celog života. Već nakon odigrane prve predstave, kostima, rekvizite, osećaja na sceni i naravno aplauza koji je došao na kraju, shvatio sam da je gluma ono čime želim da se bavim do kraja života.
FOTO: Facebook
Da li si imao podršku roditelja kada si donosio odluke o studijama?
Iako su mi oba roditelja fizičari moj odabir umetničkog fakulteta se nikada nije dovodio u pitanje. Kada sam im saopštio da želim da upišem glumu nisu se mnogo iznenadili, jednostavno su me pitali šta je sve potrebno da bih u tome i uspeo. Od tada su mi apsolutna podrška kako za život tako i za posao.
Šta bi čitaocima našeg portala rekao o Kragujevcu? Da li se život u Beogradu razlikuje od života u manjem gradu?
Kragujevac je prelep grad, sa jako bogatom istorijom, grad koji je uvek znao da prepozna i da neguje kulturu, takođe je usko povezan sa prirodom tj. šume, brda i jezera su sastavni deo grada. Prelep grad za uživati i odmarati, ali po mom mišljenju premali da bi se u njemu živelo od glume. To i jeste glavna razlika između Beograda i ne samo Kragujevca, već i svih ostalih gradova u Srbiji. Beograd je centar Srbije, ponekad se čini i centar sveta, sva bitnija dešavanja su u njemu i sve prilike i mogućnosti koje nije tako lako pronaći u unutrašnjosti u Beogradu su na dohvat ruke.
Da li si tokom studiranja igrao u nekim filmovima/predstavama?
Tokom studiranja sam snimio nekoliko studentskih filmova, a krajem druge godine sam dobio i prvi profesionalni angažman u Beogradskom dramskom pozorištu.
Da li trenutno igraš u nekim predstavama i gde?
Trenutno igram u četiri večernje predstave: „Kad su cvetale tikve“, „Gospođa Ministarka, „Moj život, Isidora Dankan“ i u predstavi „Dar“ nezavisne produkcije. Pored večernjih predstava igram u dosta predstava za decu, zajedno sa svojim klasićima. Te predstave igram već skoro šest godina tako da je to zajedno sa novogodišnjom predstavom postala naša tradicija.
FOTO: Facebook
Film „Inkarnacija“ se dugo snimao, a konačno pred kraj 2016. godine se dogodila premijera. Kakvi su bili utisci kolega nakon prvog gledanja, a koliko si ti generalno zadovoljan filmom?
Komentari kolega su uglavnom pozitivni, naravno da uvek ima i nekih zamerki, one su u ovom slučaju sitne i mahom tehničke prirode. Zanimljivo je to što je nekoliko njih film gledalo više puta i svakim gledanjem im se sve više dopada. Ja sam filmom kao i celim projektom „Inkarnacija“ i više nego zadovoljan, jer sam svestan kako smo i šta smo kao ekipa uspeli da napravimo za jako dugih pet godina.
Što se tiče profesionalnih angažmana, igrao je u mnogobrojnim predstavama u Beogradu, Kragujevcu, ali i u Milanu. Glumio je i u serijima, kao što su „Miris kiše na Balkanu“, u režiji Ljubiše Samardžića, „Ravna Gora“, u režiji Radoša Bajića, ali i u seriji italijanske produkcije „Comesario Nardone“. Iza njega su dva filma, a to su „Za kralja i otadžbinu“ i veoma aktuelan na bioskopskom repertoaru film „Inkarnacija“.
Ana, druželjubiva i radoznala studentkinja; voli da piše, vodi intervjue, istražuje i pohađa razne edukativne kurseve.
