FOTO: Aleksandar Girafon Živaljević
Pored mnogih dostignuća i obaveza koje ima, zaposlena na institutu za srpski jezik SANU, Svetlana redovno predaje na seminarima za strane studente Međunarodnog slavističkog centra na Filološkom fakultetu. Pisac je, prevodilac i lektor, a ipak pronalazi vremena da uspori i oseti čari života. Ona se svakodnevno bori protiv najčešćih gramatičkih grešaka i grešaka u pisanju uopšte, koje se ustaljuju u naš jezik.
Gledajući nju, shvatam da se rad uvek isplati i da bivamo nagrađeni, ne toliko materijalno koliko duševno. Pročitajte šta je još rekla za iSerbia i pronađite inspiraciju i motivaciju.
Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga objavili ste svoju prvu zbirku priča pod imenom „Život iz nehata”. O čemu govore Vaše priče, zašto da se opredelimo baš za Vašu zbirku?
U pitanju su priče zasnovane na stvarnim događajima. Međutim, one ne ostaju samo na anegdoti iz svakodnevnog života već se mešaju sa književnim junacima, aluzijama na istoriju, psihologiju, biologiju, fiziku i slično, a takva mešavina, zapravo, treba da pokaže kako najobičniji događaji i najsitniji izbori kombinovani sa onim što smo naučili mogu da nas odvedu na različite strane, pa tako i odrede naš životni put. Ako želite da otkrijete šta mogu da nam poruče šare u avionu, šta minđuše govore o ženama, da li način na koji smo se u detinjstvu ophodili prema igračkama govori nešto o karakteru odraslih ljudi, kakve veze imaju eurokrem i maskara, onda je vreme da kupite „Život iz nehata".
Nakon uspeha prve knjige, imate li u planu da uskoro izdate novu knjigu?
Imam želju, imam i rukopis druge knjige, ali još uvek nemam jasan plan. Trenutno radim na jednoj stručnoj knjizi, pa je ova u drugom planu.
Zaposleni ste i na Institutu za srpski jezik SANU na projektu izrade Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Možete li nam reći nešto više o ovom projektu i koja je Vaša uloga pri ovoj izradi?
Projekat izrade Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU jedan je od najstarijih projekata u SANU, angažovano je četrdesetak saradnika koji rade različite poslove u zavisnosti od zvanja i znanja. Svi mi, u stvari, pišemo veliki rečnik u kom će se naći najveći broj reči srpskog jezika (nekada kažemo da će to biti popis svih reči, ali to je nemoguće, budući da je jezik toliko dinamičan da se nove reči javljaju brže nego što mi stignemo da odštampamo tom rečnika). Ja sam zasad primarni obrađivač, moj zadatak je da uspostavim odrednicu u rečniku, dam gramatičke i stilističke podatke o njoj i dam definicije za sva moguća značenja, a zatim te definicije ilustrujem primerima iz građe. Ako vam se čini lako, pokušajte da definišete reč sto, a da pri tome ne upotrebite reči sto i astal.
FOTO: Aleksandar Girafon Živaljević
Pišete kolumne za magazin „Vodič kroz život”, obavljate funkciju urednika na sajtu Jezikofil, možete li nam reći nešto više o Vama kao kolumnisti i uredniku?
Sve moje aktivnosti vezane su za jezik i za ispitivanje moći jezika, te zato testiram sebe u različitim ulogama. Kao kolumnista, trudim se da budem duhovita i zabavna, da to što pišem bude i pitko i čitko, ali taj tekst uvek ima edukativnu notu, poučni karakter. Umem da budem sarkastična, ironična, da se igram s očekivanjem čitalaca, ali uglavnom sam blaga i stil je lepršav. Kolega Slobodan Novokmet i ja smo osnivači Jezikofila. A trenutno nas je troje urednika, tu je još dr Marina Nikolić. Bavimo se vrlo ozbiljnim poslom na zabavan način − širimo jezičku kulturu, te sam kao urednik vrlo stroga, detaljno pregledam tekstove, istražujem i ono o čemu nemam pojma kako bih mogla da procenim hoće li neki tekst moći da se pojavi na sajtu ili ne. Ukratko, kao kolumnista i pisac razvijam umetnički deo svoje ličnosti, kao urednik i naučnik razvijam svoj kritički aparat i naučenjački deo ličnosti.
Dobitnik ste nagrade Petar Đukanović, 2007. godine, za najbolji seminarski rad. Koja je bila tema Vašeg rada i šta ste u njemu analizirali?
Analizirala sam akcenatski sistem sela Kalenovac. Za potrebe tog rada snimala sam govornika iz tog sela, jednog deku koji je tada imao 84 godine i sat i po mi je pričao o svom životu, narodnim običajima, verovanjima i slično, misleći da to istražujem. Ispostavilo se da je taj govor mnogo moderniji kada su akcenti u pitanju nego što se smatra u današnjim udžbenicima, pa sam zbog toga i dobila nagradu.
Završili ste master studije na Filološkom fakultetu na Grupi za srpski jezik i književnost, trenutno ste na doktorskim studijama. Na koji način postižete da uklopite karijeru, obrazovanje i privatni život?
Jednom mi je slično pitanje postavila jedna vrlo zajedljiva osoba, pa sam joj odgovorila da je ključ u tome što spavam 14 sati dnevno. Tek joj tad ništa nije bilo jasno. Šalu na stranu, ja zaista mislim da sve može da se postigne ako ste dobro naspavani i dobro organizovani. Jednostavno je: ako se naspavate, onda sve obaveze obavljate lakše, brže i efikasnije, pa imate i više slobodnog vremena. Tek tada možete da radite kao mrav i živite kao cvrčak.
Za kraj, imate li nešto da poručite našim i Vašim čitateljima?
Mislim da sam većinu poruka utkala u svoju knjigu, tako da za ovu priliku mogu da izdvojim tuđu, a vrlo inspirativnu: „Čovječe, pazi da ne ideš malen ispod zvijezda”!.
Sara je direktna, uporna i orginalna, vašu pažnju i interesovanje zadobija sasvim spontatno na nenametljiv način.
Pročitajte i:
Sofija Janošević: Istaknite sopstvene vrline!
Stihovima lečio sopstvene rane!
Ana Radoičić: Aplauz nema cenu!
