„Tri kapljice“ čine tri devojke. Za bubnjevima je Vesna Vojvodić, za gitarom je Mina Stojanović, koja je ujedno i vokal, a bas gitaru svira Anja Tvrtković koja je takođe vokal. Novosadskoj publici su poznate sa raznih festivala na kojima su nastupale, među kojima su svakako Exit i Ritam Evrope, kao i sa mnogobrojnih nastupa po klubovima.
O tome koliko je teško izdati prvi album u Srbiji, kako se zabavljaju dok stvaraju muziku, koje su se promene u bendu dogodile u skorašnje vreme, šta je ono što ih motiviše, kao i o mnogim drugim stvarima, pričali smo za ISerbia sa članicama benda.
Koliko je teško izdati prvi album i kroz kakve ste sve avanture prolazile dok ste čekale taj trenutak?
Mina: Najveći problem je definitivno novac, verovatno za svaki bend na Balkanu. Takođe, nije ni malo lako naći izdavača koji bi želeo da sarađuje sa bendom koji nije već afirmisan, pa smo presrećne što se za SKCNS ispostavilo da nije od tih i što su rešili da stanu iza nas.
U vašoj postavci je došlo do promene članova, pa je od nedavno umesto Aleksandre Vukosić sa vama Anja Tvtković, koja svira bas gitaru i peva. Kako ste se uklopile i kako se i dalje uklapate s obzirom da Anja živi u Beogradu, a vas dve u Novom Sadu?
Anja: U priču sam ušla dosta spontano, nakon duže pauze od sviranja, pa smo se nekako poklopile tačno na vreme. Još uvek se upoznajemo kao osobe, a i kao muzičarke pa je dosta zabavno slušati razne priče i dogodovštine. Kilometraža nam nije problem, jer skoro svaki vikend provodimo zajedno svirajući i družeći se.
O čemu najviše volite da pevate? Kako biste okarakterisale svoju muziku?
Mina: Tekstovi su nam mahom introspektivnog karaktera. Najčešće postavljamo same sebi neka pitanja, kroz muziku pokušavamo da rešimo neke dileme, probleme, da same sebi damo snagu i oslonac za dalje. Ljubav, postojanje, smisao života, slabosti, snage, uloge, odrastanje – to su samo neke od tema koje se provlače kroz naše pesme. Rekla bih da nam je muzika melodična i energična, često u kontrastu sa tekstovima.
S obzirom da i muziku i tekst radite same, da li vam je zanimljvije da komponutejete ili pišete tekstove? Ko je za šta više zadužen?
Mina: Svaki deo je zabavan. Nekad ti se neka reč vrzma po glavi danima, pa je pretvoriš u pesmu. A nekad imaš melodiju koja ne može da dočeka da bude odsvirana. Sve radimo zajedničkim snagama. Neko dođe sa idejom na probu, pa se dalje razrađuje.
Šta poručujete nazivom svog albuma „Girls are back“?
Vesna: „Girls are back“ je stih iz refrena pesme „Girls“. U jednu ruku označava Minino, Saškino (koja je bivša članica benda, ali i dalje naša sestra i prijateljica) i moje ponovno okupljanje 2015. godine nakon pauze. Takođe poručuje i to da se uvek možeš „vratiti“ kada „odeš“ tamo gde ti nije prijatno, ili gde se ne osećaš potpuno. Da li su godine u pitanju, ili par trenutaka nesigurnosti, za taj povratak se pobrinulo tvoje jače i borbenije „ja“.
Uradile ste i spotove za pesme „Jaka“, „Hajde“ i za naslovnu numeru. Koliko vam je bilo zabavno to iskustvo i da li možemo uskoro da očekujemo neki novi spot?
Mina: Snimanje spotova je izuzetno zabavno. Cela je poenta u tome da se dobro zezamo i uživamo. Imale smo sreću da sarađujemo sa odličnom ekipom iz Ilegalproduction iz Novog Sada, sa kojima je sve bilo lako i lepo. Nadamo se da ćemo uskoro biti u prilici da snimimo novi spot.
U pesmi „Odlazim“ govorite: „Odlazim dok ne bude kasno.“ Na šta tačno mislite?
Vesna: Velika većina ljudi se nađe u situaciji kada im neko jednom, ili konstantno napada dostojanstvo, kao jedan od najosetljivih elemenata bića. Da li je to poslodavac, kolega, partner, ili čak prijatelj, član porodice, pravila ili mogućnosti u zemlji u kojoj žive... U pesmi se govori o momentu kada odlaziš bez svađe, ne iznoseći u potpunosti o čemu se radi, iako je očigledno, jer tako isprovociran možeš i sam da pređeš granice koje nisu bezazlene za prelaženje. Takođe se spominje i nezadovoljstvo time što ljudi u većini slučajeva ostaju, jer nisu u prilici da napuste odnos, ili mesto u kom je prisutno to bolno nepoštovanje.
Mnogi su pesme „Jaka“ i „Girls“ okarakterisali kao feminističke. Kome se zapravo obraćate u ovim pesmama i koje je vaša poruka?
Vesna: Obraćamo se sebi u jednoj, i nekim neprijatnim sagovornicima u drugoj pesmi, ali opet, uz ohrabrivanje i podršku svom duhu.
Ako je feminizam borba sa ličnim strahovima, o kojoj se govori u „Jaka“, onda jeste feministička. Isto tako, ako je insistiranje na obostranom poštovanju i jednakosti u raznim oblicima komunikacije sa sagovornicima koji imaju bilo koju ulogu u našem životu, onda je pesma „Girls“, takođe.
Ali svako ko poznaje bar jednog muškarca zna da su i oni bića koja imaju iste potrebe i osećanja, i nailaze na ista nerazumevanja koja su navedena u stihovima, tako da bismo pre rekle da su ljudske. Pol članica našeg benda i priroda srpskog jezika nalaže da imenice, pridevi i glagoli budu u ženskom rodu, što uz ženske vokale osobama ženskog pola sigurno daje priliku da se lakše identifikuju sa rečima koje idu uz naše melodije. Tako da, devojke i momci, budite jaki i zaobiđite sve one koji pitaju, govore, kritikuju bilo koji deo vaše ličnosti, iako za to „nisu stekli pravo“, niti je to na bilo koji način njihova stvar.
Može se puno pisati o tome koliko je tužno što sad mi moramo da objašnjavamo kako govorimo iz ugla čoveka, ne nužno žene. Šta je to borba za ženska prava i zašto je uopšte potrebna, kako danas tako i kroz čitavu istoriju. Mnogo ljudi ne shvata, niti pokušava da sazna šta ta borba zaista podrazumeva, što se izvlači iz konteksta, i što u velikoj meri nailazi na negodovanje, ali to prepuštamo sociolozima i psiholozima. Mi smo samo tri cure iz benda!
U poslednje vreme često svirate i u Beogradu. Da li možete da napravite paralelu između doživljaja na svirakama u ova dva grada i ima li za tim uopšte potrebe?
Anja: Teško je porediti dva grada koji su tako blizu. Publika može da varira bilo gde. Ako smo mi kao bend iskreni na bini, publika to oseti i pruži maksimalnu podršku. Pošto su nam prve dve svirke sa mnom bile u Beogradu, možemo reći da je prošlo odlično i zahvaljujuci dobroj organizaciji, osetile smo se dobrodošlim. Novi Sad tek treba da me upozna u ovom sastavu i jako smo nestrpljive da se to desi!
Gde možemo da očekujemo vaš sledeći nastup i kakvi su vam planovi za budućnost?
Anja: Srećne smo što možemo da najavimo druženje i promociju albuma prvenca u četvrtak 20. decembra u klubu kulture Crna Ovca u Novom Sadu. Takođe, nastupamo u Novom Sadu sa Obojenim programom, u subotu 22. decembra u Hali 6 Novosadskog Sajma. Nastavljamo sa promocijom albuma i radujemo se budućim avanturama.
Svaka svirka u skorijoj budućnosti je i promocija albuma. Nadamo se da će ih biti mnogo, kao i da ćemo upoznati ceo region, a bilo bi divno i šire.
