Nakon nekoliko uspešnih časopisa osnovali ste televiziju. Kako se javila ta ideja?
Ne samo časopisa već, za proteklih tridesetak godina, od kada sam zakoračio u preduzetničke vode, pokrenuo sam i nekoliko drugih projekata poput školskog obrazovnog centra, marketinške agencije, neke trgovačke kompanije i sl, a svaki od tih, slobodno mogu da kažem poduhvata, je bio dosta inovativan i uvek za korak ispred ostalih.
Ta inovativnost, koja me opčinjava i prati ceo život, doprinela je da, 2010. godine, uvidevši problem kod mladih, talentovanih i nadarenih ljudi, svoje znanje predstave javnosti, iniciram pokretanje udruženja čiji se ciljevi ogledaju upravo kroz promociju obrazovanja, nauke, kulture... Početna ideja je bila da naše genijalce, naučnike i umetnike promovišemo kroz ostale medije, ali smo već nakon godinu dana shvatili da je to uzaludan posao, jer tadašnji mediji, mada ni danas nije bolja slika, nisu bili raspoloženi, otvoreni, voljni i spremni da objavljuju takve priče i vesti i emituju takav program.
Iz tog našeg razočarenja izrodila se ideja o pokretanju jednog TV kanala koji bi u svom programskom sadržaju imao sve on što drugi nemaju. I tako je, 2012. godine, uz silne peripetije, ogorman entuzijazam, nadčovečanske napore i neviđena inovativna rešenja, pokrenut kulturno-obrazovni TV kanal - Srpska naučna televizija.
Kako su ljudi iz televizijske branše reagovali kada se pojavila Naučna Televizija?
U početku se većina njih smejala, malo kasnije se osmehivali, danas su se već uozbiljili, dok smo mi počeli da se osmehujemo, a sutra ćemo, duboko verujem, i da se smejemo...
Da li mislite da je na ostalim televizijama obrazovni program zapostavljen u odnosu na to kakav je nekada bio?
Dovoljno je da pogledate zvanične izveštaje REM-a o zastupljenosti obrazovnog, školskog, naučnog, kulturnog i sl. programa na televizijama sa nacionalnim frekvencijama pa će vam sve biti jasno - poražavajući podaci. Nažalost, koliko vidim, REM nema mehanizme da obezbedi poštovanje zakonskog minimuma po pitanju obaveznog emitovanja takvog programa, a ni TV stanice nisu raspoložene, ili nisu u mogućnosti, da emituju takav sadržaj. Svakako da je ekonomsko-tržišna, surova, bitka važan faktor koji okreće TV kanale ka komercijalnom i rijaliti programu jureći samo jednu jedinu skalu- rejting.
Vaša Televizija funkcioniše kao neprofitna organizacija. Ima li neke druge satisfakcije, pošto finansijske očigledno nema?
Mnogi ljudi greše kada vide ili čuju da smo neprofitnog karaktera, to ne znači da mi ne možemo da poslujemo, ostvarujemo prihode, imamo prilive, promete i rashode, to samo znači da na kraju godine ne smemo i ne možemo da imamo dobit (profit) i odnesemo ga kućama, kao što to vlasnici preduzeća mogu, već sva sredstva koja smo stekli tokom godine moramo da potrošimo za ostvarivanje ciljeva oko kojih smo se okupili i osnovali. Svakako da je važan činilac za opstanak takvog oblika organizacije odnos prema ideji, odnosno velika doza entuzijazma kod zaposlenih i vera u dobročinstvo koje stvaramo promovišući obrazovanje, nauku, kulturu i sve ostalo što ide uz to.
Šta mislite o uticaju digitalizacije na današnji obrazovni sistem?
To je nešto najbolje što je moglo da nam se desi. Snagu i mogućnost koju nam digitalizacija pruža, kako bismo širili znanje, iskustvo, razmenjivali ideje, promovisali kulturu, činili život lepšim i boljim, prilika je koja se ne sme propustiti. Mi smo to dobro razumeli, te je naš TV kanal najinovativnija digitalna medijska platforma koja će tek da pokaže svoje domete i vrednost.
Da li ste svesni značaja projekata kojima se bavite?
Svi u projektu smo maksimalno posvećeni misiji i ciljevima koje smo zacrtali. Podizati bilo koju televiziju nije lako ni jednostavno, a posebno kada je u pitanju kulturno-naučni TV kanal kao što je naš, te smo zato više nego svesni značaja kao i neophodnosti da Srbija i region, imaju jedan ovakav mediji koji će biti stvarna slika i prilika našeg društva - društva znanja.
Gledanost Naučne Televizije gradili ste na svemu onome što vredi – nauci, kulturi, umetnosti... Zašto ste odabrali teži put?
Jedan od razloga je sigurno preduzetničko -inovativni duh koji nosim odmalena što znači da ne idem utabanim stazama, već želim tragove iza sebe. Veća prepreka i oštrije trnje su za mene veća snaga i jača želja za napretkom i uspehom.
Danas u proseku imamo više od pedeset poziva za snimanje raznih kulturnih i naučnih skupova i događaja, sa mnogim institucijama ostvarujemo značajnu saradnju, naš program preuzimaju skoro svi kablovski TV distributeri širom Srbije i regiona, vidljivi smo u nekoliko specijalizovanih kompanija koje distribuiraju TV program za naše ljude u dijaspori, prisutni smo na svim društvenim mrežama, a sve nam to govori da je naš pravac, iako teži, bio ispravan i vizionarski zato što u rukama ne držimo digitron već dvogled.
Ulažete velike napore da pronađete neki bitan podatak, ispričate priču o nekoj zaboravljenoj ličnosti i sl. Izdaleka gledano, ne deluje kao da imate podršku institucija u tome. Da li mislite da će nekada opet prave vrednosti izaći u prvi plan?
Siguran sam u to. Čim kao društvo ekonomski ojačamo, prosvetno se uzdignemo, kulturno okrepimo i oplemenimo, eto i prioriteta koji će vladati u etru, a to ćemo dostići promocijom obrazovanja, nauke, kulture- našim sadašnjim, prevashodnim ciljevima, jer mi ne jurimo rejting već stvaramo vrednost.
Nadam se da će ova priča inspirisati mnoge mlade ljude, i biti im podstrek za nove uspehe. Ako ništa drugo, lepo je kada imamo na koga da se ugledamo.
