Zubari bez granica

FOTO: Privatna arhiva

Autor: Natalija Stojankić

Danijel je za iSerbiu govorio o neprocenjivom iskustvu koje je stekao u Africi i približio rad svoje organizacije Dentisttheworld.

Osnovati jednu neprofitnu organizaciju iziskuje mnogo posvećenosti i rada. Kako i zašto se rodila ideja za ovakvim projektom?

Kroz čitav život se vodim filozofijom da su najbolje stvari zapravo i najjednostavnije. Tako je iz potrebe da se procedura nalaženja, priključivanja i finansiranja ovakvih aktivnosti (mislim i na stomatologe i na pacijente) maksimalno pojednostavi, nastao Dentisttheworld. Pre nešto manje od godinu dana, igrom slučaja, saznao sam za volonterski program u Nepalu koji je organizovala Internacionalna organizacija studenata stomatologije (IADS). Informacije su bile dostupne samo članovima ove asocijacije i „običan“ student stomatologije ili stomatolog saznali bi za projekat tek ako bi ostalo praznih mesta. Složićete se da je to prilično nefer, a i verovatnoća da se neko priključi takvom projektu u trajanju od mesec dana, na drugom kraju sveta, i to nekoliko nedelja pre samog puta, je jako mala. Ja tada nisam imao novac, a i uzeti slobodnih mesec dana na klinici gde radim,bilo je skoro nemoguća misija. Ipak, odlučio sam da pokušam.

Zubari_januar_2017.jpg
FOTO: Privatna arhiva

Posle razgovora sa šefom klinike, dobio sam zeleno svetlo, međutim, i dalje nisam imao novac. Stotine imejlova stomatološkim firmama i fondovima koji bi eventualno finansirali moj put najzad su urodili plodom. Jedna privatna klinika iz Beča me je podržala i finansirala ceo moj put. Impresioniran projektom u Nepalu, obećao sam sebi da ću svoje leto potrošiti radeći istu stvar samo na nekoj drugoj destinaciji i tako smo došli do ideje da to bude u Tanzaniji (U ovom trenutku više nisam bio sam, još jedan kolega, Bruno Valić, mi se pridružio). Međutim, nailazili smo na zid. Zid visok nekoliko hiljada evra. Dakle, oskudne informacije o projektima i organizatori koji traže i do 3.500 evra po osobi za volontiranje, recimo, u Keniji; zatim bi tražili da ostanete minimum tri meseca, ma bilo je tu raznih uslova. Nismo želeli da pristanemo ali nismo ni odustali od naše ideje. Kupili smo jedan kofer, napunili ga dečijim četkicama i pastama za zube i krenuli put Tanzanije, sa nadom da ćemo se na licu mesta priključiti nekom projektu ili bar obradovati neku osnovnu školu godišnjim zalihama osnovnog pribora za oralnu higijenu.


Zubari_ucionica_januar_2017.jpgFOTO: Privatna arhiva

Konkretno, kako volonteri Dentisttheworld pomažu lokalnom stanovništvu?

Naš primarni cilj je prevencija oralnih bolesti, karijesa i parodontopatije. Naši volonteri obilaze osnovne škole, uče najmlađe pravilnim tehnikama pranja zuba i edukuju osoblje tih škola o važnosti oralnog zdravlja. Osim prevencije, bavimo se i konkretnim radom na terenu. U saradnji sa lokalnim stomatolozima, organizujemo tzv. pain relief projekte, gde kroz improvizovane dentalne kampove lečimo pacijente. Sprovode se najjednostavnije procedure vađenja zuba ili lečenje karijesa. U zemljama trećeg sveta kao sto je Tanzanija, država nema para da finansira školovanje stomatologa, pa tako u srednjoj školi učenici za tri godine nauče samo i isključivo da vade zube. Sa druge strane, pacijenti i ne znaju da postoji neki alternativni način lečenja osim vađenja zuba. Tako je još jedan cilj naše organizacije i doškolovavanje lokanih dentalnih terapeuta za konzervativne metode lečenja, kao i informisanje pacijenata o postojanju istih.
Što se opreme tiče, sve potrošne materijale ili uređaje za mašinsku obradu zubnih kanala, koje ćemo dobiti od jedne nemačke firme, ostavićemo posle narednog projekta u Tanzaniji lokalnim stomatolozima na korišćenje. Na poklon smo dobili i polovnu stomatološku stolicu koju planiramo da poklonimo jednom medicinskom centru za lečenje dece ometene u razvoju. Voleli bismo da uspostavimo i saradnju sa nekom od bolnica ili škola na Kosovu i Metohiji.

Da li su se javljale poteškoće u toku vašeg rada? Na koji način se ovakvi projekti finansiraju?

Svi naši projekti i rad na terenu iziskuju mnogo improvizacije. Pre svega tu su finansije, zatim zakonske regulative, volonterske vize. Primera radi, volonterska viza za Tanzaniju košta 240 dolara. Zatim, dobijanje saglasnosti vlada i ministarstava, škola, bolnica gde će projekti biti sprovedeni. Kada se to sve nekako obezbedi, kreće rad na terenu i shvatite da ne postoji ni jedan jedini rendgen aparat koji umnogome olakšava dijagnozu i pomaže u planiranju dalje terapije. Zatim, uređaji za sterilizaciju ne funkcionišu u potpunosti pa koristimo, recimo, kuhinjsku rernu za sušenje instrumenata posle sterilizacije. Još neki od problema su i nedostatak odgovarajućeg osvetljenja, pa tu moraju poslužiti čeone „rudarske“ lampe. Umesto stomatoloških, koristili smo plastične baštenske stolice.

Što se tiče finansiranja, veliki deo troškova pokrivaju sami učesnici. Ja sam za svoj prvi projekat uspeo da pronađem privatnog sponzora ali projekat u Tanzaniji sam morao u potpunosti da finansiram od svoje usteđevine. Međutim,pošto smo mi na početku, organizacija postoji tek tri meseca, još uvek nismo dobili neku opipljivu finansijsku pomoć, ali konstantno šaljemo imejlove, radimo crowd funding kampanje i motivišemo stomatologe da nam se priključe.

Zubar_januar_2017.jpg
FOTO: Privatna arhiva

Možeš li ukratko opisati život u siromašnim krajevima? Po tvom mišljenju, šta si naučio od lokalnog stanovništva?

Život na ovakvim mestima je u najmanju ruku težak. Kada smo posetili glavnu bolnicu na Zanzibaru, doživeli smo da je majka poslata kući sa bolesnim odoječtom jer nije imala 1 dolar da plati materijal za vađenje krvi. U istoj bolnici videli smo da glavnoj operacionoj sali nedostaju vrata. Nekoliko stotina metara od iste bolnice nalaze se najluksuznija odmarališta na ostrvu i u tih nekolika stotina metara mogla se osetiti težina bremena koju nosi svetski poredak, globalizacija... Kroz razgovor sa lokalcima, shvatio sam da većina njih živi sa nekoliko desetina dolara mesečno. Sigurno će vas zaprepastiti informacija da u Mozambiku pijaća voda košta duplo više od Koka - kole. Od lokalnog stanovništva naučio sam mnogo toga, pre svega o humanosti. Moram priznati da su ljudi iz Nepala najgostoljubiviji koje sam ikada upoznao.Sa druge strane, Afrika može biti jako opasna. Bilo je krajeva gde nismo smeli da otvorimo prozor na kolima jer bi nam neko sa ulice možda prišao i pokušao da nas opljačka.Sve u svemu, naučio sam dosta o raznim kulturama, religijama, jeziku, pogledima na svet. Zaključak je da ti ljudi možda nemaju vodu i struju, ali imaju veliki osmeh na licu.

Imaš li neko sećanje koje ti je posebno drago, neki trenutak koji nikada nećeš zaboraviti?

Svi naši projekti su kompromis između ozbiljnog rada i avanturističkog duha. Recimo, paraglajding sa pogledom na Himalaje ostavlja neizbrisive slike u sećanju,kao i pogled na zvezdano nebo sa planine Kilimandžaro. Provodili smo sate igrajući fudbal sa lokalnim stanovništvom na neistraženim plažama Zanzibara i bili pozivani u njihove domove. Vozili smo se motorom u Nepalu, imali smo bliski sustret sa kornjačama starim preko 300 godina... Tu su i roštilji, svirke, tradicionalni ples i drugi lokalni obredi priređivani u našu čast. Ono malo što imaju, ovi ljudi su spremni da nesebično podele sa svima. Zapravo smo mi ti koji imamo mnogo više da damo i to mora da bude naš zadatak.

Dentisttheworld_januar_2017.jpg
FOTO: Privatna arhiva

A sada, hipotetički rečeno, kada bi dobio milion dolara na lutriji, na koji način bi ih iskoristio da pomogneš radu tvoje organizacije?

Kada bi novca bilo, uložili bismo ga u povezivanje svih volonterskih stomatoloških kampova u jedinstvenu onlajn platformu. Nešto poput AirBNB platforme; dakle, izaberete zemlju u kojoj želite da volontirate, vremenski period i zatim dobijete listu projekata i kampova, kao i sve ostale informacije. Mnogo bismo uložili u marketing, jer mislimo da bi to privuklo još više investitora.Tu je i osavremenjavanje bolnica, kupovina novih stolica, rendgen aparata i materijala za lečenje, a želeli bismo i da što više škola snabdemo godišnjim zalihama četkica i pasti za zube.


Postoji li način na koji se može donirati ili pomoći Dentisttheworld?

U najsiromašnijim krajevima sveta nedostaju stomatološki materijali poput maski, rukavica, anestezije, materijala za zubne ispune ili lečenje kanala korena zuba, zatim četkice i paste za zube. Novačana donacija je takođe dobro došla, a svi koji se odluče za tako nešto, mogu da nas kontaktiraju preko stranice www.dentisttheworld.com, ili imejla: [email protected].

Dentisttheworld uveliko rade na organizaciji sledećeg projekta koji će se održati u Zanzibaru u martu ove godine. Ovo će biti odlična prilika da se pomogne stanovnicima ove divne, ali i siromašne zemlje u kojoj na 1.300.000 stanovnika ide samo četiri zubara. Zanimljivo je da se nekoliko stotina stanovnika već prijavilo za pregled u martu! Ističe se da je jedan od najvažnijih ciljeva edukacija lokalnih stomatologa kroz razne radionice i seminare.


Natalija sanja o čaju u Londonu i sumraku u Parizu


Pročitajte i:
Đorđe S: dobra energija kao recept za uspeh
Milica T: prevaziđite sebe i zacrtane ciljeve
Maksimum dajemo kad nemamo drugu opciju