Koju firmu osnovati

Ovaj tekst nema za cilj da u nekoliko pasusa rasvetli celokupnu ekonomsku i poresku politiku u Republici Srbiji, cilj je da onima koji su u nedoumici oko započinjanja novog biznisa, pomogne da uvide razlike između različitih pravnih oblika, koja prava, obaveze i dužnosti proističu iz istih.

U Republici Srbiji, Zakonom o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) određene su dve forme bavljenja privatnim poslom, i to:

- Privredno društvo
- Preduzetnička delatnost

Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju pravna i/ili fizička lica, osnivačkim aktom, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. U privredna društva spadaju sledeći oblici:
- Društvo sa ograničenom odgovornošću
- Ortačko društvo
- Komanditno društvo
- Akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno)

Preduzetnik – je fizičko lice koje je registovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti. Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ime se registruje uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skraćenice "pr".

Najčešća razlika u praksi je da su Privredna društva u sistemu PDV-a (mada ne moraju nužno biti) a Preduzetnici uglavnom paušalno oporezovani (do prometa od 3.000.000,00 dinara, preko tog iznosa automatski ulaze u sistem PDV-a).

Kada ste u sistemu PDV-a (Porez na dodatu vrednost), vaša roba ili usluga se oporezuje sa 18% od vrednosti usluge, ili posebna stopa od 8% za:

1) hleb, mleka, brašna, šećer, jestiva ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla;
2) svežeg i rashlađenog voća, povrća, mesa, ribe i jaja;
3) lekova koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju;
4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava - proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam;
5) materijal za dijalizu;
6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala i priplodne stoke;
7) udžbenika i nastavnih sredstava;
8) dnevnih novina;
9) monografskih i serijskih publikacija;
10) ogrevnog drveta;
11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
12) komunalnih usluga;
13) prirodnog gasa koji se isporučuje individualnim proizvođačima preko gasne distributivne mreže.

Kako to u praksi izgleda, primer: Petar je Ani pružio usluge konsaltinga. Za tu uslugu dužan je da u roku od tri dana od izvršenje usluge ispostavi račun (fakturu). Cena njegove usluge iznosti 10.000 dinara, rok plaćanje je najčešće 7 dana ukliko unapred nije drugačije dogovoreno. S obzirom da je Petrova firma u sistemu PDV-a, iznos fakture uvećava za 18% i konačan račun koji Ana mora platiti iznosi 11.800,00 dinara. Petrova obaveza na ime PDV-a je 1.800,00 dinara, koju mora izmiriti najkasnije do 10. dana u narednom mesecu.

Koji je najčešći problem u praksi? Ukoliko usluga nije Avansno (unapred) plaćena i dođe do zakašnjenja u plaćanju, Petar je svakako u obavezi da uplati 1.800,00 na ime PDV-a bez obzira što nije naplatio svoju uslugu.

Koji je lek? Lek ovog problema se ogleda u avansnoj naplati ili obezbeđenjem putem menica. Ipak, ovo je jednostavnije reći nego u praksi sprovesti. Generalni savet je: probajte da poslujete sa fizičkim ili pravnim licima koja su likvidna i na vreme isplaćuju prispele obaveze.

Pogledajte tekst: MENICE

Što se tiče Preduzetnika (koji nisu u sistemu PDV-a veĆ se odluče za paušalno oporezivanje), oni plaćaju sumu koju odredi poreski inspektor. Dakle, kada ste paušalno oporezovani, bez obzira da li imate promet ili ne, plaćate mesečnu nadoknadu (najčešće tromesečna ili polugodišnje uplaćujete), kada ste u sistemu PDV–a plaćate u zavisnosti od prometa koji ostvarite.

Još par reči o troškovima

Kad smo kod PDV-a, treba naglasiti da Privredna društva sama ispunjavaju poreske prijave, na osnovu kojih uplaćuju mesečne obaveze za naknadu PDV iznosa. Ovim se najčešće bave knjigovodstve agencije. Ukoliko u toku jednog meseca, pored prodaje svoje robe ili usluge, ujedno budete i korisnik robe ili usluge čiji se vlasnici takođe nalaze u sistemu PDV-a, sabirate PDV sa računa koji ste vi izdali, sabirate PDV sa faktura koje ste primili, i razlika ta dva broja predstavlja iznos koji u trebate platiti (uvek se računa od prvog do poslednjeg dana u mesecu.

Pored ovih troškova, novi vlasnici trebaju biti spermni na još jedan mesečni trošak. U pitanju je plata. Ukoliko ste vi vlasnik i jedini zaposleni i ukoliko rešite da na početku sebi isplaćujete minimalnu dozvoljenu zaradu, budite spremni da za to mesečno izdvojite oko 17.000,00 dinara. Veliki broj ljudi se opredeljuje za ovaj vid primanja ali Vam preporučujemo da razmislite o Visini plate koju ćete prijaviti jer ona direktno utiče na visinu penzije koju ćete primate kada se penzionišete. Ukoliko razmišljate da isplaćujete veću platu moraćete platiti oko 65% poreza i doprinosa na zaradu.

Ukoliko želite da podignete novac sa poslovnog računa, ukoliko ste Preduzetnik, sve dok niste u sistemu PDV-a, to ćete moći da uradidte bez dodatne naknade. Ukoliko ste u sistemu PDV-a, podizanje novca sa poslovnog računa može se učiniti kao isplata dividende (dobiti) i na isplaćeni iznos moraćete da platite 10% poreza na dobit, za rezidente Republike Srbije.

Važna razlika između privrednog društva i preduzetnika, osim glavne da je privredno društvo pravno lice, a preduzetnik i dalje fizičko, proizilazi iz toga: preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smislu odgovornosti, imovina koja služi fizičkom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove lične “privatne” imovine. Sa druge strane, kod privrednih društava odgovornost je različito određena, s obzirom na pravnu formu.

Još o razlikama među oblicima preduzeća

Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Ortaci ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drugačije dogovoreno.

S obzirom na pravnu formu, ortačkom društvu je slično komanditno društvo. Ono je, u smislu Zakona o privrednim društvima, privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizička i/ili pravna lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).

Društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa unetog uloga u imovinu društva. U praksi je društvo sa ograničenom odgovornošću najčešći oblik koji se registruje, delom i zbog ograničene odgovornosti koju članovi (osnivači) društva imaju.

Nije na odmet napomenuti i Zadrugarstvo i NVO. To su još dva pravna oblika koja omogućavaju bavljenje privatnim poslom u RS.

Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (zadrugara) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.
Zadruga je pravno lice. Ne može se organizovati kao preduzeće ili drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti s preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije zadruga. Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.

Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim iznosom.

Pogledajte tekst: Osnivanje udruženja

Kako u RS ne postoji Zakon o Socijalnim preduzećima Nevladinim organizacijama omogućeno je sticanje materjalnih dobara pružanjem usluga.