Minja Miletić: Odgovor na pitanje!

Autor: Aleksandra Miletić

Biografija Minje Miletić može biti odgovor na pitanje, koje je često u rubrici Oni inspirišu. Pitanje glasi – U kojoj meri se karijera dešava a u kojoj planira?

Minja Miletić, novinarka i voditeljka Jutarnjeg programa na televiziji Pink, je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Po zanimanju je novinar a po obrazovanju lekar. Novinarstvo joj se desilo ali je nastavak istog bio rezultat dobrog plana.

Krenimo ispočetka... Čitajući njenu biografiju možete uvideti da se nekako, možda intuitivno, spremala za ono što je čeka, za TV kamere, diskusiju, javni nastup. Kao dete je pohađala časove glume kod priznatog i poznatog Bate Miladinovića, oslobađala se straha od javnog nastupa, učila se odgovornosti i vežbala na dikciji. Usledila je XIV beogradska gimnazija a nakon nje Medicinski fakultet. Sve je vodilo zaključku da će nas Minja „lečiti“ umesto „buditi“ ali... Desilo se nešto što je promenilo tok njene karijere ali ne i obrazovanja. Nešto što je vratilo na staze iz detinjstva...staze posute svetlom, kamerama, informacijama, sagovornicima, šminkom, uzbuđenjem, tremom, odgovornošću prema sebi ali i prema svima nama koji slušamo, osluškujemo, kritikujemo, hvalimo, potcenjujemo i precenjujemo vrednost njene reči, komentara, postavljenog pitanja. „Staze“ su bile YuInfo, Politika, Studio B, Fox, Pink ali putokaz je bio i ostao isti - uvek pokazuje pravo i nikada prečicu.

Kombinacija onog što je planirala i onog što joj se desilo čini nju samu, osobu koja je svesna da se stvari moraju dovršiti do kraja (u njenom slučaju fakultet), ali i da se morate posvetiti sebi, upoznati soptvene želje, a onda imati hrabrosti i volje da želje pretvorite u stvarnost. A njena stvarnost je televizija.

Da li televizija kreira stvarnost ili iluziju?

Uspeh televizije je upravo u koketiranju između stvarnosti i iluzije. Događaji i informacije koje su stvarne ona interpretira na sebi svojstven način. „Udara svoj pečat“ na temu kojom se bavi, pa tako imamo različite uglove, prizme gledanja jedne teme. Televizija je odlična stvar ukoliko se upotrebljava u prave svrhe, svrhe informisanja, edukacije, zabave, smeha. U nekim segmentima preovlađuje stvarnost, u nekima krajnja iluzija a na gledaocima je izaberu ono što im najviše odgovara.

Koja je vest koju priželjkujete da objavite?

Vest koju priželjkujem da objavim je da je Srbija postala članica EU. „EU“ je bila verni pratilac moje dosadašnje karijere. Prve priloge koje sam pravila ticali su se veza Srbije i EU. Nadam se da će članstvo uslediti pre završetka moje karijere!

Šta biste pitali mladog čoveka na početku karijere?

Teška ekonomska situacija je pogodila sve, kako one koji rade tako i one koji su na začecima svojih karijera. Ovim drugima je možda za nijansu teže jer početak karijere nosi izvesnu dozu straha i treme. Mladi su vrlo prisutni kao gosti emisije koju vodim i pitanje sa kojim često završavam razgovor sa uspešnim i talentovanim predstavnicima naše zemlje je: Kako odgovaraju na poslovne izazove koje im se dešavaju, kao i na nepravdu u poslovnom okruženju. Odgovori se često poklapaju, a tiču se vere u sebe a i u druge.

A šta biste mu posavetovali?

Pored straha i treme, koji nosi upliv u „poslovne vode“, ne treba zaboraviti na entuzijazam i radost. Savet za uspeh je isti, čini mi se vekovima - rad, trud, doslednost sebi i poslu... Nažalost, ovaj vek „krasi“ i doza nemorala na putu do uspeha. Ne biraju se sredstva za dolazak do cilja. Ja sam sredstva uvek birala i budila se blistavog obraza!

U kojoj meri se karijera dešava a u kojoj planira?

Slažem se sa Vašim uvodom u kome me „etiketirate“ kao primer osobe čija se karijera i planirala i dešavala. Verujem da je to slučaj u svim oblastima života. I to mi se negde dopada. Spontanost i nepredvidljivost imaju svoju draž. Ali to ne znači prepustiti se i ne držati „konce“ u svojim rukama, već uspešno kombinovati ono što vam život pruža sa onim što nosite u sebi, sa sopstvenim potencijalima.

Uspešan čovek je onaj koji spremno dočeka šansu koja mu se pruži. Da li ste „uspešni“?

Pomenutoj definiciji bih dodala i važnost i umešnost pojedinca da šansu prepozna kao šansu. Ja sam svoje prepoznavala i bila spremna da dokažem sebi a i drugima da su istu pružili pravoj osobi. Ne treba se prepuštati i „uljuljkavati“ u trenutno stanje, uvek možete više, bolje i kvalitenije nego što Vi a i drugi misle da možete. Uživam u pomeranju granica svojih potencijala i svaki milimetar dalje mi znači mnogo i čini me srećnom. Put dostizanja uspeha je dugačak, meri se kilometrima ali krenimo od milimetra za početak.

Šta je dragocenije u 21. Veku – znanje ili informacija?

Znanje da prepoznate važnost neke informacije. U „mom svetu“ znanje je baza, a informacija nadgradnja.

Šta je veća privilegija - živeti od posla ili voleti posao?

Živeti od posla koji volite. Smejala bih se od sreće kada bi svaki čovek u našoj zemlji bio u mogućnosti da oseti draž te privilegije. “ILI“ u Vašem pitanju vodi nepotpunoj sreći, sreći na jednom ali ne i na drugom frontu. Ali ako me već stavljate u situaciju obaveznog izbora moj bi bio - Živeti od posla, a sreću sa punim stomakom ću nadomestiti nekim drugim stvarima, ljudima, mogućnostima.

Posao 21. veka je...

Ako poželjnost nekog posla posmatramo kroz novac, moć, status, udobnost života onda sve to sa sobom nosi „posao“ političara, ali čini mi se i mnogo stresa, neizgoverenih istina, nemoralnih radnji. Posao svakog, pa i 21. veka, je vezan za medicinu i ljude koji nas leče. Zdravi, fizički i mentalno, možemo postići sve!