Autor: Jovana Dimitrijević
FOTO: 20min
Nekima od njih je to zahvaljujući ovoj metodi uspelo, pa i Kopolinom "Drakuli". Oslanjanjući se pre svega na kostime i ulažući veliki deo budžeta u njih, stvaraoci horora su uspeli da pogode žanr, naprave kritički i finansijski uspeh i revitalizuju horor. Horor se uglavnom povezuje sa krvlju i sa iznutricama koje lete na sve strane, ali on ima i svoju visoko estetizovanu stranu.
Specijalizovani za kostimirani gotski horor, britanski "Hamer" filmovi su pedesetih godina prošlog veka povratili staru slavu Drakule koju su u to vreme u Holivudu pomračila čudovišta iz atomskog doba, džinovski pauci, Marsovci i mutanti. Gotski horor izgubio je svoj glamur a B produkcija je cvetala zahvaljujući strahu od nuklearne katastrofe. "Hamer" filmovi snimali su se u iznajmljenim vilama, jer je to bilo jeftinije od studija a svoje vampirice odevali su u najlepše viktorijanske kostime. I dan danas se visoko kotiraju na sajtovima i kod publike i kod kritičara. I "Hamer" filmovi iznedrili su svog Drakulu - Kristofera Lija.
Decenijama pre Lija, mađarski glumac Bela Lugoši bio je pozorišni Drakula, a zatim se borio za filmsku rolu Drakule u istoimenom filmu Toda Brauninga iz 1931. godine. Bela je osvojio ulogu zahvaljujući tome što je pristao na mali honorar. Sniman u maniru nemih filmova, "Drakula" spada u remek dela kinematografije a njegov uticaj na sve buduće verzije Drakule, uključujući i stripovane, i na popularnu kulturu uopšte, nemerljiv je. Njegov tamni ogrtač sa visokom kragnom i zalizana kosa su prva asocijacija na Drakulu u svačijoj svesti.
Rodžer Korman, "kralj B filmova" pedesetih godina u Holivudu bio je producent i reditelj niskobudžetnih filmova, ali je zahvaljujući ljubavi prema horor žanru, u svojoj bogatoj produkciji napravio remek dela kao što su adaptacije Edgara Alana Poa, a Kormanovu "školu" prošli su skoro svi značajni filmski stvaraoci, uključujući Kopolu, Skorsezea, Džeka Nikolsona, Rona Hauarda, Pitera Bogdanoviča i Pitera Fondu. Ciklus Edgara Alana Poa snimljen između 1959. i 1964. prepoznatljiv je po psihodeličnoj atmosferi koju stvara vešta upotreba sočiva i boje. Filmovi su snimani na ostacima scenografija drugih filmova, u studijima ili u kućama, zbog niskog budžeta a ono što je u njima jednako upečatljivo kao Vinsent Prajs, jesu kraljice vriska koje lutaju po tim scenografijama sa ajlajnerom i karminom iz pedesetih i šezdesetih godina, a obučene u viktorijansku ili renesansnu nošnju. Ovi filmovi postali su američko nacionalno blago i "Pad kuće Ašera" čuva se u Kongresnoj biblioteci.
"Blakula", tamnoputi Drakula iz sedamdesetih godina, ima predivne kadrove i fanki osećaj za modu. Pozorišni glumac Vilijam H. Maršal u tradicionalnom kostimu Drakule krstari među ženama disko ere koje su, na primer, fotografkinja, taksistkinja i sl., pa je u filmu evidentno da je Pokret za oslobođenje žena ostvario svoj uticaj. Drakula nije promenio kostim, već boju kože, što je značajno jer raskida sa nekom vrstom rasne segregacije na filmu: Blakula je prvi film u kojem se pojavljuje vampir crnac (1972.) a umesto klasične muzike u filmu se čuje ritam i bluz.
Ono što svi ovi filmovi imaju zajedničko je oslanjanje na kostim kako bi se stvorio jedan svet za sebe. To je jedan od činilaca, ali - značajan.
***
Predložite portal iSerbia za izbor top 50 sajtova u 2013. na ovom linku .
***
Predložite portal iSerbia za izbor top 50 sajtova u 2013. na ovom linku .
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
