Anja Ahcin: Umetnost pokreta

Autor: Nina Trivković

Reč UMETNOST, ali i sadržaj koji sa sobom nosi, automatski izaziva divljenje, poštovanje, upućuje na raskoš, kreaciju nekada i imaginaciju. Potrebna su čula ali i osećaji da bi se na pravi način razumela poruka koja se prenosi ili pak stvara. Umetnici „ne rade“, oni „kreiraju“ priču koja Vas ostavlja bez daha, tera na razmišljanje i samoanalizu.

Slične „osećaje“ izaziva i biografija mlade balerine Anje Ahcin, koja je sa 19 godina skupila hrabrost i odlučno rešila da iz rodnog Pančeva krene put Kaira, gde se izborila za poziciju primabalerine. Angažman u Kairskoj operi joj je doneo nezaboravne trenutke, gromoglasne aplauze, ali i puno znoja i teškog rada. Kao primabalerina, putovala je širom sveta i ostvarila glavne uloge u nekim od najpoznatijih baleta, poput “Labudovo jezero”, “Bolero”, “Romeo i Julija”, “Grk Zorba” i mnogim drugim. Pre angažmana u Egiptu, osvojila je tri puta glavnu nagradu na nacionalnim takmičenjima a 2006. godine je osvojila treće mesto u Rimu, na internacionalnom takmičenju. Danas ima 25 godina i ostvarila je većinu svojih baletskih snova.

Simbol umetnosti kojom se bavi je POKRET. Mi bismo dodali da je POKRET i simbol njenog karatktera. Spremnost i snaga da se učini POKRET kojim se mogu ostvariti snovi i ulepšati život!

U kojim momentima balet prestaje biti ”umetnost” i postaje ”posao"?

Balet nikada nije bio dobro plaćen, pa shodno tome, motivacija se ne traži u novcu, već u ljubavi i težnji ka idealu. U ovom poslu se stvara,kreira a ne ”odrađuje” , stoga balet uvek ostaje umetnost. Opstaćete u ovom poslu, samo ako ste spremni na ogroman trud, odricanja i ako zaista volite balet. Ljubav prema ovoj profesiji čini da zaboravite sve prolivene suze i bol na putu do zvezda.

Koja je osobina koja krasi svakog uspešnog baletskog igrača?

Unutrašnja lepota.

Kakav je stav ”baleta” prema inovaciji i modernim tehnologijama koje prodiru u svaku profesiju?

Na klasičan balet ne utiče modernizacija, zato on i jeste klasika- nešto što je nepromenljivo već godinama, azbuka svake druge vrste igre.

Koliko je teško i da li je teško biti stranac u zemlji u kojoj radite?

Naravno da jeste, a koliko, to sve zavisi od žrtve koju polažete. Najteže od svega je ostaviti porodicu i prijatelje. Sa druge strane, igrati pred svojom publikom je neopisiv osećaj koji se ne može ničim zameniti.

U poslovnom smislu, šta je ono u čemu su Egipćani napredniji u odnosu na Srbe?

Postoje bolji uslovi za rad što u sali, što na sceni. Pozorište je jedan kompleks koji uključuje umetničku galeriju, biblioteku, čak i operni muzej. Gledalište prima oko 1800 ljudi. Postoje otvorena mesta za zapošljavanje mladih članova. Predstave su izuzetno posećene, iako je revolucija uticala na nivo posećenosti.

Šta mora i bez čega ne može čovek koji je na stazi uspeha?

Od osobe koja teži ka uspehu se zahteva konstantan rad, volja i ljubav koja pokreće sve. Samokritičnost u određenoj meri mora da postoji kao i neprestana težnja ka boljem.

Ja kažem Srbija a Vi pomislite na...?

Pošto sam daleko od porodice i prijatelja, prva asocijacija je nostalgija.

Ja kažem ”balet u Srbiji” a Vi pomislite na...?

Bilo je i boljih dana...

U kojoj meri se karijera dešava a u kojoj planira?

Svi mi imamo ambicije, ali u ovom poslu nema planova, karijera se samo desi.

Savet mladima za kraj...

Sve se može što se zaista želi i hoće!