Život iz tri ugla!

Autor: Aleksandra Miletić

Dobrodošli u trougao. Nije Bermudski, ne brinite, već trougao iz kojeg ćete izaći informisaniji o tome kako stvari i stavovi na neke teme izgledaju TAMO i OVDE. Ista pitanja će biti sagledana iz tri različita ugla, iz tri različite perspektive pa čak i zemlje. Ono što naše sagovornice povezuje je obrazovanje, želja za napredovanjem i dobra volja da na pitanja koja slede odgovore iskreno. Srbija, Hrvatska i Rumunija- tri ugla, tri stava!

Simona Giura (u daljem tekstu S.G.) je rođena u Temišvaru. Diplomirala je na Fakultetu Lepih Umetnosti, Vest Univerziteta u Temišvaru. Deo je, kako kaže, veoma interesantne porodice koja je prožeta interesovanjem za kulturu kao i delovanjem u istoj. „Proizvod“ porodice Giura je priznat i poznat Gărâna International Jazz Festival, u čije se organizovanje ali i dizajniranje uključila i sama Simona. Trenutno živi i radi u Bukureštu kao dizajner Rumunskog Kulturnog Instituta, ali pored „zvaničnog“ posla angažovana je i na organizovanju mnogih koncerata koji se održavaju u Bukureštu.

Marijana Alujević Jukić (u daljem tekstu M.A.J.) je rođena u Splitu. Diplomirala je italijanski jezik i književnost i engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zadru. Od dana diplomiranja do danas učestvovala je na desetak međunarodnih kongresa u zemlji i inostranstvu, objavila (bilo sama ili u koautorstvu) 13 radova bilo u zbornicima ili časopisima i jednu knjigu 2011. godine pod naslovom Romanizmi u delima Ive Tijardovića. Trenutno radi kao asistent Filozofskog fakulteta u Splitu, odsek talijanistika, a uskoro će ispred njenog imena stajati i “Dr” nakon odbrane doktorske disertacije koja je u toku.

Milena Stanojević (u daljem tekstu M.S.) je rođena u Beogradu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon čega slede master studije na Fakultetu Organizacionih nauka (smer- marketing menadžement i odnosi sa javnošću) a zatim i master studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu na kome je angažovana kao saradnik u nastavi odseka za sociologiju. Ne treba zanemariti ni njeno radno iskustvo koje je stečeno u modnoj industriji, tačnije u kompaniji AMC, Afrodite Mode Collection, kao i u Univerziteskom centru za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

Ja kažem Srbija i Hrvatska, a Vi pomislite na?

S.G: Beograd je jedino mesto za koje znam. Beograd je simbol najbližeg grada u koji možete otići i prisustvovati sjajnim koncertima.

Ja kažem Srbija i Rumunija, a Vi pomislite na?

M.A.J: Mnoštvo nepovezanih asocijacija, od kojih je jedan dio sigurno neutemeljen jer nisam nikada bila ni u Rumunjskoj ni u Srbiji i površno ih poznajem. S obzirom na to da sam talijanist, Rumunjsku odmah povezujem s romanskim jezicima kojima pripada i talijanski jezik. Padnu mi potom na pamet i dragi ljudi koje poznajem iz te dvije zemlje, bilo prijatelji ili kolege.

Ja kažem Hrvatka i Rumunija, a Vi pomislite na?

M.S: Hrvatska: Darko Rundek…i njegova „Señor“! Zvuci uvek podsete na jedno lepo proleće i jedno lepo druženje! Rumunija: Dvorci, prelepi dvorci koji su u planu da se vide „prvog sledećeg prolećnog raspusta“. I tako već poslednjih 5 godina...

Koliko vredi diploma i obrazovanje u Rumuniji?

S.G: Vredi mnogo u očima većine ljudi. Važnost sticanja diplome i obrazovanja je nešto na čemu roditelji insistiraju u vaspitanju svoje dece. Međutim, problem nastaje u periodu pronalaženja posla. Tada diplome gube na svom značaju, kako zbog velikog broja ljudi koji ih poseduju tako i zbog „kvaliteta“ pojedinih obrazovanih institucija, ali i zbog činjenice koja potvrđuje da diploma iz neke oblasti ne znači nužno i iskustvo u istoj.

Na fotografiji: Marijana Alujević Jukić
Koliko vredi diploma i obrazovanje u Hrvatskoj?

M.A.J: Kao indikator osobnog uspjeha, preduvjet za zadovoljstvo samim sobom, stjecanje društvenog ugleda i priznanja, diploma je po mom mišljenju izuzetno bitna, rekla bih čak nužna. Krećem se u krugu akademski obrazovanih ljudi i gotovo mi je nezamislivo razumjeti ljude koji su se praktički primorali steći i temeljno obrazovanje i koji se zadovoljavaju time. Doduše, ponekad životne situacije osobu odvedu u takvom smjeru da za studij i usavršavanje nema uvjete ni vremena, pa nažalost ne ispuni svoja i tuđa očekivanja. Isto tako, nažalost, u skladu sa globalnim problemom, diploma nije garancija za zaposlenje i mnogo mladih bude po završetku studija razočarano dinamikom kojom se započinju zapošljavati u struci. No, bez obzira na trenutnu situaciju u Hrvatskoj i na nezaposlenost, s diplomom se ipak lakše dolazi do posla.

Koliko vredi diploma i obrazovanje u Srbiji?

M.S: Vredi! Ne bih se upuštala u dalja pojašnjenja da se ne bih predomislila u pogledu odgovora. Ali, ponavljam, vredi!

Koja osobina, način razmišljanja ili stav obeležava Vašu generaciju?

S.G: Pripadam generaciji koja je suviše mlada da bi se sećala komunizma. Pa tako, mi smo BORCI koji veruju da se sve može postići, koračamo ka cilju bez straha. Nisam sigurna kako će se to na kraju odraziti na nas, ali to smo mi – Prva Slobodna Generacija!

M.A.J: Teško mi je govoriti u ime čitave generacije jer o svojim stavovima najčešće raspravljam sa svojom obitelji i bliskim prijateljima koji nisu nužno svi moje dobi. Možda bih jedino mogla reći da primjećujem razočaranje među generacijom. Poneki prihvaćaju lošije poslove nego što realno zaslužuju i mogu obavljati te su sretni ako ih uopće imaju. Ili pak rade poslove u kojima njihov talent nije potreban i ne dolazi do izražaja.

M.S: Glavno obeležje generacije s kojom sam ja provodila (najlepše!) studentske dane bio je osmeh! A isti se pokazao kao glavni pokretač kreativnosti, neverovatne borbenost i neodustajanja! Ponosna sam na našu generaciju! Mislim da će pružiti mnogo, a posebno sam ponosna na iSerbia tim koji se bavi veoma značajnim područjem života mladih u Srbiji! Samo napred! Ponosna sam i očekujem mnogo i od novih generacija, posebno od divnih studentkinja i studenata sa Filozofskog fakulteta!

U kojoj meri se karijera dešava a u kojoj planira?

S.G: Na prvom mestu je planiranje a zatim sreća. Potrebno je imati talenat, znanje i umeće. Ali postoje mnogi drugi ljudi koji su podjednako dobri u poslu kojim se bavimo i zato - planirajmo, ulažimo u sebe i nadajmo se sreći u obliku ŠANSE koja će nam biti data kako bismo iskazali svoj talenat, kako bi pravi ljudi na pravom mestu videli i prepoznali šta je to što mi umemo!

M.A.J: U mom slučaju riječ je bila o planiranju i sustavnom usmjeravanju i trudu. Znajući još od početka srednje škole da ću studirati talijanski jezik i književnost usmjerila sam se usavršavanju jezika kroz ljetne jednomjesečne tečajeve u Italiji i nastavila s tom praksom kroz studij, pa i danas kada više na tečajeve ne odlazim u svojstvu učenika već idem na profesionalno usavršavanje. Prilika toga tipa ima mnogo, samo se treba konstantno informirati i raditi na uvjetima za ostvarivanje prava na razne stipendije i rezultat neće izostati.

M.S: Karijera se želi, a ako se JAKO želi, onda se i desi.

Koji je najbolji razlog za ostanak u Rumuniji?

S.G: Mislim da se to može objasniti rečenicom: Znam kako stvari funkcionišu ovde! Poslovne prilike i uslovi se razlikuju od zemlje do zemlje i potrebno je vreme kako biste se prilagodili novim zahtevima i očekivanjima. I dalje sam u Rumuniji jer vrlo dobro znam kako se ovde RADI a i nisam naišla na ZLATNU šansu koja bi mi omogućila da posao koji volim radim negde u inostranstvu.

Koji je najbolji razlog za ostanak u Hrvatskoj?

M.A.J: Čini mi se da je radno vrijeme i jedna doza ležernosti imanentna ljudima u mom gradu jako po mjeri čovjeka koji uz posao želi moći posvetiti vrijeme obitelji i ostalim vrijednostima i interesima u životu. Također, osjećaj da poznaješ većinu svoji suradnika i kolega, budući da smo mala sredina, također je dragocjen. Možda nam većini uvjeti na poslu nisu idealni i nedostaje nam adekvatno opremljenih prostora, no uz moderne načine komunikacije ništa nas ne priječi da vrlo jednostavno komuniciramo i surađujemo s kolegama iz drugih zemalja.

Na fotografiji: Milena Stanojević
Koji je najbolji razlog za ostanak u Srbiji?

M.S: Iskreno, i ja se često (za)pitam. A onda shvatim da u Srbiji zaista imamo vrhunske profesionalce, ljude od kojih možete mnogo naučiti i koji će nesebično svoja iskustva podeliti s vama. Razlog su naravno i vaši najdraži, koji su uvek tu, i kad “ide” i kad “ne ide”, da vas ohrabre i podrže!

Bez čega ne može i šta mora onaj koji je na stazi uspeha?

S.G: Mora biti dobar u onome što radi, kako ne bi osetio neprijatnost (pretpostavljam) izlažući se nečemu što ne zna. Ono bez čega ne može je iskustvo i tu ne mislim na višegodišnje radno iskustvo u nekoj oblasti, već na iskustvo u saradnji sa posebnom vrstom ljudi kao i u posebnoj oblasti rada. Tu vrstu iskustva stičete kroz detinjstvo, školovanje, prijateljstva. Zato su najuspešniji oni ljudi koji su na svom „terenu“.

M.A.J: Treba biti uporan, marljiv i naučiti se da će uvijek živjeti sa grižnjom savjesti kada mu laptop nije na koljenima, kao u mom slučaju. Bitno je izbalansirati poslovne s društvenim i obiteljskim obavezama jer će se nezadovoljstvo na privatnom planu neminovno odraziti na posao. Trebaš potražiti i zaslužiti podršku bliske okoline na način da ipak ne zapostavljaš i ugrožavaš njih i njihove snove. Ako si pozitivan i poticajan i daješ svoj maksimum trud će se isplatiti, ako ništa drugo, ti ćeš uživati u poslu do te mjere da ćeš možda na trenutak zaboraviti da je on taj koji ti plaća račune.

M.S: Ne može bez malo sreće, a Mora…Mora da ostane Čovek na tom putu. U suprotnom, po mom mišljenju, nije ni uspeo!

Da li je put do „zvezda“ uvek posut trnjem ili?

S.G: Ne možete očekivati da ćete uspevati sve vreme, pa čak ni većinu Vašeg vremena. Uvek će postojati prepreke, greške i razne situacije na kojima ćete se učiti. Ukoliko je sve što radite perfektno i bez greške, to bi značilo da ste taj posao prevazišli i da Vam je potrebno nešto novo, zahtevnije!

M.A.J: Trnje je sastavni dio uspinjanja do zacrtanog cilja, inače nas ostvareni cilj ne bi toliko ispunjao i veselio. Prepreke nas motiviraju, potiču da još više upremo, međutim ponekad su prepreke nepredvidljive i opasne kad su rezultat tuđe ljubomore ili zloće pa se na njima izgubi previše energije i pomalo počne gubiti povjerenje u ostale. Zato je bitno okružiti se dragim ljudima, imati podršku obitelji koja razumije i uvažava ono što radiš, prijatelja koje veseli tvoj uspjeh i rastužuje neuspjeh.

M.S: Da! Često i ne shvatamo da nam je “trnje” mnogo bolji saveznik od “ruže”. To su sve putokazi ka uspehu, nikako prepreke!

Šta sledi nakon sticanja fakultetske diplome?

S.G: Konstantno sticanje iskustva je doživotni dobitak za mene i ljude u mojoj situaciji. Svet se razvija neverovatnom brzinom i neophodna su stalna znanja i usavršavanja ukoliko želite da se krećete napred.

M.A.J: Nakon stjecanja fakultetske diplome studentsku klupu nisam napustila i zapravo se izuzetno ugodno osjećam u njoj, kao naravno i na drugoj strani katedre. Dakle, upisala sam poslijediplomski doktorski studij (upravo sam pred obranom doktorata) koji mi je omogućio nova znanja, profesionalno i znanstveno me usmjerio. Trudim se i dalje usavršavati jezik pa bilo kroz konverzacijske tečajeve, čitajući literaturu i tražeći svaku moguću priliku da progovorim talijanski jezik. Dan u kojem nisam nešto naučila, pročitala ili opazila – smatram loše provedenim danom.

M.S: Mora uslediti neverovatno strpljenje i optimizam! A onda i svest da se morate prilagoditi tržištu rada, ne treba (o)ček(iv)ati obrnutu situaciju! U skladu sa tim, neophodno je stalno usavršavanje iz različitih oblasti

Zanimanje 21 veka je?

S.G: Informacione tehnologije. Bilo koji posao u IT-u. Krećemo se u tom smeru da je i za najmanji posao neophodna neka vrsta programiranja. Možda bih više volela da je to umetnost ili nauka, ali moramo priznati da su danas na „ceni“ IT-ovci.

M.A.J: S obzirom na tržište – farmaceut – zanimanje kojim bih se bavila da nisam odabrala ovo čime se bavim.

M.S: Sociolog! Samo će on imati dovoljno sluha za brze promene u društvu i prilagođavanje istim! Nisam mogla odoleti pristrasnosti, prepuštam objektivnost dragim mladim damama iz „trougla“.

Na fotografiji: Simona Giura
Savet mladima za kraj...

S.G: Putujte što više, kako biste videli „kako se i šta se radi“ na nekim drugim mestima! Savladajte engleski i naučite najmanje još jedan jezik, dok još imate vremena! Interesujte se za svetske vesti, svetski razvoj i još mnoge druge stvari-jer nikada ne znate šta će Vam zatrebati u kom momentu!

M.A.J: Tražite prilike i budite strpljivi!

M.S: Nije sve u planiranju, kalkulisanju, instrumentalizaciji, racionalnim odlukama! „Udahnite“ malo duše u posao kojim se budete bavili, ma koliko neki novi menadžeri govorili da posao i emocije ne treba mešati. Pomešajte ih! Biće Vam vraćeno na najlepši mogući način!