Opstanak mobinga!

Zlostavljanje na poslu, kako verbalno, tako i fizičko, još uvek nije iskorenjeno. Iako se naš svet sa jedne strane rapidno razvija u tehnološkom smislu, sa druge strane su međuljudski odnosi još uvek na nekom primitivnom nivou i zahtevaju puno vremena da bi se unapredili a neki loši modeli ponašanja iskorenili.

Slika srpskog tržišta rada nije ružičasta, kao što nam je poznato. Loša ekonomska situacija, korupcija i društvena haotičnost utiču na psihičko stanje zaposlenih a nadređenima daje slobodu da radnicima manipulišu, da ih šikaniraju i ponižavaju, u cilju njihove eliminacije iz kolektiva. Sve ovo stvara idealne uslove za “uzgajanje“ sve zastupljenije “biljke“, pod imenom mobing.

Šta je mobing?

Termin mobbing vodi poreklo iz engleskog jezika i u sebi sadrži glagol “to mob“ što znači nasrnuti, prostački napasti. Mobing je specifični oblik ponašanja i patološka komunikacija na radnom mestu, kada jedna osoba ili grupa osoba psihički (moralno) ali i fizički zlostavlja i ponižava drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Mobing se sastoji od različitih vidova ponašanja koji se razvijaju tokom vremena, najmanje jednom nedeljno, tokom najmanje šest meseci.

Istorijat mobinga

Istoriji ljudskog privređivanja mobing kao pojava nije stran, ali ga je tek osamdesetih godina 20.veka formulisao i dijagnostikovao švedski psihoterapeut nemačkog porekla prof. dr Hajnc Lojman. Ovaj termin je Lojman preuzeo od čuvenog prirodnjaka Konrada Lorenca koji je pojam mobing koristio prilikom opisivanja ponašanja pojedinih životinja. Lorenc je primetio da se u pojedinim čoporima, grupa manjih jedinki ujedinjuje i isteruje iz zajednice a ponekad i dovodi do smrti veću jedinku. Lojman je sa druge strane proučavao ponašanje dece u školama, koristeći izraz bullying za maltretiranje jednog deteta od strane ostatka odeljenja. Tek dvadeset godina kasnije je Lojman primetio isti vid ponašanja i kod odraslih na radnom mestu.

Žrtve mobinga

Žrtva mobinga može biti svaki pojedinac, bez obzira na pol, starost, obrazovanje, rasu, društveni status ili izgled. No, možemo reći da su češće mete ove pojave mladi radnici ili oni pred penzijom, radnici sa nižom stručnom spremom, mirni i neprimetni ljudi ili oni koji zahtevaju bolje uslove i veću samostalnost u radu.

Negativne posledice mobinga

Mobing utiče na sve aspekte pojedinca koji je njegova žrtva. Od psihičkih promena se primećuju anksioznost, depresija, napadi panike, socijalna izolovanost i osećaj depersonalizacije. Od promena u ponašanju prisutni su pasivizacija, povećano konzumiranje alkohola, cigareta i lekova kao i seksualni poremećaji. Na kraju, sve ovo utiče i na fizičko zdravlje žrtve, koje bude ugroženo simptomima poput : glavobolje, vrtoglavice, nesanice, problema sa varenjem, srčanih i kožnih problema.

Mobing u Srbiji

Mobing je najzastupljeniji u Beogradu, ali ga zaposleni često ne prepoznaju. Zlostavljanje je prema rečima nekih, najzastupljenije u novoprivatizovanim preduzećima, gde se poslodavac trudi da se ovom metodom torture reši zaposlenih. Takođe, u Srbiji dominira oblik takozvanog vertikalnog mobinga gde nadređeni ugrožava podređene, dok je ređi slučaj da podređeni maltretiraju nadređene. Zlostavljač je najčešće direktor ili neko na vodećoj poziciji. Sindrom “praznog stola“ je vrlo zastupljen kod nas. On se odnosi na izostavljanje radnika iz kolektiva i radnih zadataka, pa tako on provede osam sati sedeći besposleno za stolom a na sastancima ga svi ignorišu i ne uvažavaju njegovo mišljenje.

Nakon svih ovih pomalo pesimističnih činjenica i podataka, navešćemo i nešto pozitivno. U Srbiji je donet pravilnik kojim je Ministarstvo rada definisalo šta je tortura na poslu čime je omogućena primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu. Iako su pojedine nevladine organizacije kojima su se žrtve mobinga do sada obraćale za pomoć, nezadovoljne koncepcijom ovog zakona, nadajmo se da će se vremenom više pažnje posvetiti pravima zaposlenih i žrtvama zlostavljanja na radu.