Autor: Aleksandra Miletić
Nećemo licitirati sa momentom kada je počelo, i to intezivno, da se priča o problemu odliva mozgova, kao što nećemo licitirati (barem ne u ovom intervjuu) sa odgovorima na pitanje ZAŠTO ODLAZE? To je činjenica koje smo svi svesni - mladi i uspešni ljudi iz Srbije se odlučuju da sa sobom ponesu najvažniji kapital 21 veka, znanje.
Moje ključno pitanje je: Možemo li pretpostaviti KAKO mladi i uspešni stručnjaci iz Srbije žive u inostranstvu? Kako i koliko rade a kako i koliko se odmaraju? Odgovori koji slede nas mogu motivisati, uliti nade i hrabrosti da krenemo njihovim putem ALI, mogu nas osvestiti i dati realnu sliku da ni ”tamo negde” nije sve onako kako zamišljamo. Ili možda jeste? Procenite sami, kroz odgovore i stavove koje iznose Ivana Dragović i Dimitrije Perišić.
Ivana Dragović (u daljem teksti I.D.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu (katedara za Grčki jezik). Zahvaljujući stipendiji, koja joj je omogućila nastavak školovanja u Atini, uspeva da usavrši jezik ali i da stekne snažnu bazu i dobru predispozijciju za Sudskog tumača Grčkog jezika. Ali, spontanost i nepredvidivost života je odvode u drugu vremensku i klimatsku zonu – Dubai. Puna entuzijazma odlučuje da se oproba u marketing sektoru i u cilju toga magistrira na MA Marketing Communications na Middlesex fakultetu iz Londona. Trenutno radi rad za najveću grupu kompanija u Emiratima, Al Futtaim, za poznat brend Hertz.
Dimitrije Perišić (u daljem tekstu D.P.) je diplomirao na Elmhurst College u Čikagu iz oblasti ekonomije i finasija. Praksu stiče u Unicredit banci u Beogradu u kome se ne zadržava predugo. Stanica nakon Beograda je Amerika i NYC investiciona banka Meril Linc u kojoj je angažovan u marketing sektoru kao i u sektoru koji se bavi finansijskom i strateškom analizom celokupne kompanije. Sledi Pariz i medijska kompanija u oblasti štampe i luksuzne robe Lagardere Servis. Trenutno je fiinansijski direktor u Lagardere Services u Bukureštu a hobi stavka koju ne treba zaboraviti je - završeni kurs na NYC Institutu za Kulinarstvo.
Da li je vaša odluka za odlazak u inostranstvo bila doneta ”preko noći” ili ste o njoj intezivno razmišljali i kalkulisali koliko je to dobro po vas i vašu buduću karijeru?
I.D: Odluka je doneta radi daljeg usavršavanja grčkog jezika u Atini. To mi je bilo omogućeno dobijanjem osmomesečne stipendije. Odlučila sam da je to šansa koja se mora iskoristiti. Nakon toga sledi odluka broj 2 – a to je nastavak života u Dubaiu kako zbog karijere tako iz privatnih razloga.
D.P: Odluka o odlasku u Ameriku je donesena u 17-oj godini te nije postojalo previše kalkulisanja, ali je postojala želja da se upozna taj deo sveta. Ova vremenska distanca mi dozvoljava da tvrdim da je to bila najbolja odluka, u dosadašnjem životu, jer, u suprotnom, moja karijera ne bi imala ove razmere.
Koje su ključne razlike u poslovanju izmedju Srbije i Dubaia, odnosno Srbije i Francuske?
I.D: U Dubaiu je interesantno raditi jer ste svakodnevno u kontaktu sa ljudima koji dolaze iz raznoraznih delova sveta. Primer koji svedoči o tome je i moja kancelarija u kojoj imamo 11 različitih nacionalnosti! Takva situacija vas uči da budete prilagodljivi i otvoreni za razumevanje i prihvatanje različitosti. Trudim se, kako svojim poslovnim zalaganjima i rezultatima, tako i odnosom prema ljudima da Srbiju uvek predstavljam u najboljem svetlu!
D.P: Smatram da je ključna razlika u poslovanju između Srbije i Francuske odnos prema samom proslu. Francuzi imaju veliku dozu opreznosti prilikom stvaranja i realizacije nekog novog projekta, ulaganja, planiranja itd. Nivo i stepen razmišljanja u pogledu strategije je na višem i razvijenijem nivou u odnosu na Srbiju. To su generalne stavke koje bih označio kao različite, ali izuzeci uvek postoje…kako u Srbiji tako i u Francuskoj.
Kako izgleda jedan vaš radni dan?
I.D: Radno vreme je slično kao u Evropi, od 9 do 18 časova i imamo sat vremena pauzu za ručak. To je ono što je zvanično, ali u praksi je na ”snazi” fleksibilno radno vreme tj. neki put radni zadaci i obaveze zahtevaju da ostanem duže na poslu ali ima i perioda kada se sa poslom završava ranije. Na svakih par meseci putujemo na Sales & Marketing konferenciju u Londonu, što je dosta zanimljivo jer se sastajemo sa kolegama iz svih zemalja Evrope i Srednjeg Istoka. To bih istakla kao prednost kompanije za koju radim jer je Hertz globalni brend koji ima predstavništva u skoro svakoj zemlji na svetu.
Interesantno je spomenuti da su naši vikend dani petak i subota, što je po mom mišljenju bolje jer nikad nemam osećaj monotone, ponekad i depresivne nedelje kao ranije kad sam živela u Beogradu.
D.P: Posao započinjem u pola 9. Pauza za ručak je između 12i30 i 13i30. Ne odlazi se kući pre 18 časova sigurno, čak postoje periodi kada se na poslu ostaje do 19 časova. Prekovremeni rad kao definicija ne postoji, bitno je završiti radne zadatke a u kom vremenskom pogledu, sasvim je nevažno.
Kako izgleda jedan vaš slobodan dan?
I.D: Prednost Dubaia je pružanje mogućnosti da se svaki vikend osećate kao da ste na nekom odmoru. Mogu da biram između plaže, bazena, šopinga, fenomenalnih restorana i mesta za izlazak, svaki vikend simboliše fenomenalan provod . Tome doprinosi i činjenica da ovde živi dosta naših ljudi te nemam osećaj nostalgije jer većina mojih prijatelja u Dubaiu je zapravo iz naših krajeva ili eventualno Grčke.
D.P: Kult jutarnje kafe uz pecivo, nabavka, sport, ručak sa prijateljima/dragom mi osobom, bioskop /čitanje knjige, izlazak vikendom.
Da li ste se adaptirali na kulturne razlike koje mogu biti prepreka u uspostavljanju dobre poslovne komunikacije?
I.D: Ta prepreka se lako preskače jer je u Dubaiu 80% ljudi iz inostranstava a samo 20% je lokalanog stanovništa pa je to razlog da se ovde nikad ne osećam kao stranac. Poštujem lokalnu kuturu koja očekuje da se ljudi ne oblače izazovno. Takođe, tolerancija na alkohol, ako se vozi, je 0% što upućuje da je najbolje uzeti taksi ukoliko planirate izlazak.
D.P: U svakoj zemlji u kojoj sam živeo postojale su socio-kulturne prepreke. Stava sam da ste, bez adaptacije i prilagođavanja kulturi, vrednostima i normama zemlje u kojoj živite, unapred osuđeni na neuspeh. Greška mnogih naših ljudi, koje sam video i upoznao u ovih 8 godina je bila upravo ta - nezainteresovanost za način života ljudi i podneblja na kome žive i rade.
Kako biste opisali Srbiju vašim poslovnim partnerima?
I.D: Uvek ističem da je Srbija zemlja bogata tradicijom, istorijom, da smo narod gde porodica igra veliku ulogu, te smatram da stranci treba da poštuju našu kulturu i ljubav prema porodici, da imaju strpljenja i ne donose zaključke pre nego što nas posete i upoznaju.
D.P: Srbija je zemlja ogromnih poljoprivrednih potencijala koji su potpuno ne iskorišćeni. Ista ta Srbija je, nažalost, i zemlja sa jakim stepenom korupcuje kao i vidnim nedostatkom zakonskih poluga u pravnom sistemu.
Na koji način ste u toku sa aktuelnostima u Srbiji. Da li su to novine, socijalne mreže, satelitska televizija?
I.D: U toku sam sa svim aktuelnostima i dešavanjima u Srbiji. Do informacija dolazim čitajući internet novine i dopisujući se sa dragim prijateljima putem socijalnih mreža. Nažalost nemam naše kanale ovde.
D.P: S obzirom da sam trenutno radno pozicioniran u Bukuruštu to mi omogućava da relativno često dolazim u Beograd. Redovno čitam našu dnevnu štampu putem Interneta, dok televiziju retko gledam osim određenih emisija koje spadaju u moj domen interesovanja.
Kako bi izgledao nastavak rečenice - Vratiću se u Srbiju jer/ili kada bude bila kakva?
I.D: Nažalost, ne planiram da se vratim u Srbiju do daljnjeg. Ako budem dolazila u Evropu, to će biti Atina. Srbiju volim ali poslovne prilike i uslovi nisu adekvatni za nastavak karijere na višem ili barem istom nivou kao što je omogućeno u Dubaiu.
D.P: Vratiću se u Srbiju kada budem imao ostvarljivu ideju o lansiranju svoje kompanije ili pak interesantnu poslovnu ponudu.
U kojoj meri se vaš socijalni kapital širi našim mladim ljudima, koji su takođe u inostranstvu? Kako se povezujete međusobno?
I.D: Lako se povezujemo, svako zna nekog drugog, upoznajem nove ljude preko već postojećih prijatelja. U Dubaiu ima mnogo naših ljudi koji rade za aviokopmaniju Emirates tako da je dosta mojih prijatelja bazirano u Emiratima.
D.P: Uglavnom je to povezivanje putem sledeće metode - upoznate jednu osobu koja zna drugu, a ta druga zna treću itd. Hobiji dosta pomažu u upoznavanju ljudi, bilo da su to ljudi iz Srbije ili iz zemlje u kojoj živite ili da su neki drugi stranci. Sport i rekreacija su mi omogućili da upoznam a kasnije i steknem prave prijatelje.
Savet mladima za kraj?
I.D: Najveći zadatak je saznati šta zapravo želiš. Kada to rešiš, predstoji vera, nada, strpljenje, upornost i doslednost svom cilju. I on će se ostvariti, bez sumnje!
D.P: Bilo da živite u inostranstvu ili u Srbiji vredan rad, ozbiljnost, glad za uspehom se u dugoročnom smislu isplate, iako u kratkoročnom pogledu to može izgledati kao čista fraza. Nažalost, u Srbiji je sistem vrednosti poremećen što dovodi do činjenice da moja predhodna izjava zvuči smešno za većinu mladih ljudi u našoj zemlji. Nadajmo se boljitku...