Autor: Aleksandra Miletić
Sonja Đukić i Danilo Šuput su inspirisali mene. Nadam se da će i vas.
Naime, razmišljajući na temu sticanja obrazovanja van granica naše zemlje dolazila sam do zaključka da je to prvi korak na putu definitivnog napuštanja Srbije i potrage za ”karijerom iz snova” koju, ista ta zemlja Srbija, ne ”prizvodi”.
Greška.
Kardinalna.
Demantovalo me je, u startu, ovo dvoje mladih ljudi. Oni su dokaz da se može otići ali i vratiti, da Srbija nudi, pruža, daje, inpiriše, podstiče, izaziva Vas i Vaše ideje, znanje, veštine i osobine, ona se nudi kao pravi izbor i mesto odakle se može krenuti Ka Gore.
Volela bih da razgovor sa Sonjom i Danilom rasprši oblak pun podrazumevanja i razumevanja koji se tiče odlaska mladih i stručnih ljudi, i bude odlična pozivnica i razglednica Srbije!
Sonja Đukić (u daljem tekstu S.Đ) je završila XIII beogradsku gimnaziju. Podatak da joj je prosek ocena bio 5,00, kao i da je ”vlasnica” Vukove diplome nimalo ne iznađuju i bivaju odličan uvod za kasnija postignuća. Diplomirala je na dva fakulteta, Manhattan Institute of Management u Beču, kao i na Fakultetu za evropski biznis i marketing, Evropskog univerziteta u Beogradu. Ne treba zanemariti nastavak usavršavanja na Harvard Univerzitetu kao i Executive MBA studije na Sheffield, UK. Paralelno sa završnim godinama studija počinje da gradi svoju karijeru, koja je trenutno pozicionirana u Beogradu, tačnije u Jaffa AD Crvenka gde je angažovana kao Brend Menadžer.
Danilo Šuput (u daljem tekstu D.Š.) je svoje obrazovanje sticao u evropskim gradovima sa početnim slovom B - Beograd, Beč, Berlin. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje je delom vezano za Beč a delom za Beograd (osnovna škola ”Vladislav Ribnikar” i III beogradska gimnazija). Diplomirao je na ekonomskim i biznis studijama Humboldt Univerziteta u Berlinu, sa posebnim fokusom na marketing, internacionalni menadžment i preduzetništvo. Trenutno je angažovan kao deo delegacije koja prezentuje Nemačku ekonomiju u Beogradu i čiji je zadatak, između ostalog, da pruža biznis konsalting nemačkim komapnijama koje su zainteresovane za prodor na srpsko tržište. Govori čak pet jezika (engleski, nemački, francuski, španski i ruski).
Koje su prednosti studiranja i sticanja znanja van granica naše zemlje?
S. Đ. Prednosti ima dosta, ali bih neke posebno izdvojila: spoj teorijske i praktične nastave; uslovi pod kojima se obavlja nastava kao i propratni objekti( dobro opremljena biblioteka, prostor za timski rad, odmor i sl); praktično znanje i pristupačnost profesora/predavača; kao i otvorenost kolega i spremnost za timski rad.
D.Š. Pošto nisam imao priliku da studiram u našoj zemlji, poređenje mi pada teško. Ipak, iz razgovora sa prijateljima, koji su studirali na našim univerzitetima, mogu zaključiti da je studiranje u zapadnim zemljama nešto prilagođenije modernom načinu života.
S obzirom da ste upoznati sa sadržajem obrazovnog sistema u Srbiji i inostranstvu, koje razlike biste istakli kao ključne?
S.Đ. U inostranstvu su predavanja praćena nizom primera iz prakse i to velikim brojem primera koji su u direktnoj vezi sa teorijom, ali ima i onih koji se apsolutno kose sa teorijom, ali koji su se takođe pokazali jako uspešno. Takvi primeri su interesantni i dopunjeni otvorenom debatom između profesora i kolega, koja pomaže u sticanju dodatnih znanja i širine iz određene oblasti.
Profesori i predavači obavezno imaju dosta znanja i iskustva iz prakse i uvek su spremni da dodatno objasne, ostanu ili se nađu sa studentima i posle nastave radi pomoći. Činjenica da na prvom času daju studentima svoju e-mail adresu, i vrlo često i skype nalog ili broj mobilnog telefona je za nekoga iz Srbije možda za nevericu, ali to je odličan način koji omogućava da se student oseća sigurno i da zna da je profesor tu radi njegovog obrazovanja.
Kod nas, naprotiv, retko se srećemo sa dobrim i kvalitetnim primerima iz prakse, a i kada ih se profesori dotaknu, uglavnom su zastareli ili nisu toliko bliski studentima, te se studenti ne mogu poistovetiti sa njima i neretko ih i zaborave. Takođe, retki su slučajevi da profesori i predavači imaju iskustvo iz prakse te je teže napraviti paralelu teorije i praktičnog primera. Pristupačnost profesora se, nažalost, završava istekom poslednjeg minuta predavanja i time se sva dalja komunikacija sa njima odlaže za neko sledeće predavanje, ili konsultacije, ako dočekate red.
D.Š. Kod odnosa profesora prema studentima ne vidim nekih velikih razlika. Isto tako, odnos između teorije i prakse, odnosno težište na jednom ili drugom sastavnom delu studiranja razlikuje se od univerziteta do univerziteta. Tako je studiranje na Slobodnom univerzitetu u Berlinu nešto manje teorijsko u odnosu na Humboltov univerzitet u istom gradu. Ipak, čini se da je obim gradiva u proseku nešto manji na nemačkim ekonomskim univerzitetima u poređenju sa srpskim. Akcenat se stavlja na upoznavanje sa širokim spektrom sadržaja, a cilj je da se studentima približi „naučni“ način razmišljanja, a ne da se napamet uči previše gradiva, koje će se brzo zaboraviti. Sistem ocenjivanja sa skalom od 5 ocena je jednostavniji i akcenat na kraćim, pismenim testovima, po meni, mnogo bolje odgovara savremenom studentu.
Da li se insistira na vannastavnim aktivnostima tj. na alternativnim formama obrazovanja poput neformalnog i informalnog?
S.Đ. Apsolutno. Obzirom da je sve podređeno studentu i njegovom razvoju, tako je i način učenja i ocenjivanja dobro balansiran kako bi s jedne strane animirao studenta da redovno uči i nadgrađuje se, a s druge strane omogućio da tempo bude realan i usklađen sa materijom. Naporno jeste, s obzirom da rad mora biti kontinuiran i svakodnevan, ali kada samo učenje kombinujete sa po kojim filmom, nekom zakazanom posetom kompaniji ili sa intervjuisanjem kolega, onda spoznaja teorijskih postulata u praksi dobija novu, jasniju dimenziju.
D.Š. Kroz Bolonjski sistem obaveznih praksi je obezbeđano rano uspostavljanje kontakta studenata sa „realnom“ privredom. Vannastavne aktivnosti (kursevi, sportske aktivnosti itd.) su poželjne, ali su formalno uključene samo u ograničenoj meri u studijski program. Ponuda vannastavnih aktivnosti je nešto veća od one u našoj zemlji, premda od pojedinca zavisi u kojoj meri će iskoristiti pogodnosti, koje mu pruža status studenta, i unaprediti sebe u različitim sferama života.
Iako ste imali sve reference za nastavak karijere u inostranstvu, vaš izbor je bio – karijera u Srbiji. Koji su razlozi donošenja takve odluke?
S.Đ. Bila bih neiskrena kada bih rekla da se nikada ne zapitam kako bi bilo da sam karijeru započela van granica naše zemlje. To je stvar ličnog izbora a moj izbor je i dalje ovde. Razloga je dosta, i oni su uglavnom povezani sa mojim stavom da je za svaki uspeh potrebna podrška, a podrška dolazi od odnosa koji je negovan godinama sa porodicom i prijateljima, koji su pre svega u Srbiji. Takođe, ne mislim da je „napolju“ mnogo bolje i da se lakše dolazi do ličnog ispunjenja u poslovnom smislu. Sve, pa i karijera, je individualna stvar koja se gradi i neguje gde god da ste. Na kraju, posao koji mi je ponuđen je došao u pravo vreme dvoumljenja, ali sam prepoznala dobru i jaku kompaniju i nisam se pokajala.
D.Š. Znanja, koja se steknu u jednoj sredini, specifičnija su u drugačijoj sredini, a samim tim i vrednija. Doprinos, koji kao pojedinac mogu da pružim u bilo kom pogledu, neuporedivo je veći u Srbiji nego u Nemačkoj. Kada se uzme u obzir, da naše društvo ipak ume da vrednuje zalaganje i znanje, može se možda razumeti da odluka o povratku nije bila nimalo teška.
Biznis svet obiluje anglicizmima. Jedan od često krišćenih izraza je - Social Networking. Kako isti tumačite i koje su njegove prednosti?
S.Đ. Social Networking za mene predstavlja mogućnost društvenog povezivanja u vidu razmene stavova, mišljenja, ideja, pa i kvalitetnih, relevantnih informacija u nekoj oblasti. Prednosti se mogu ogledati upravo u tome – podrška kroz navedene aktivnosti koju gradite sa ljudima oko sebe, iz sličnih ali i različitih oblasti, u okviru kompanije, industrije, zemlje, ali i šire. Vrednost koju dobijate je neprocenjiva, obzirom da pruža veću širinu sagledavanja bilo čega, pruža objektivnost. Takođe, „networking“ je daleko i od samog biznis povezivanja i razmene stavova. Networking pruža niz mogućnosti za individuu u smislu upoznavanja potencijalnih saradnika i poslodavaca, ali i sklapanja prijateljstava.
D.Š. Socijano umrežavanje je svakako pojačano pojavom društvenih mreža na internetu (Facebook, LinkedIn, Xing itd.). Pravilnom kontrolom informacija, koje Vam pristižu sa društvenih mreža, možete biti u toku sa aktuelnim dešavanjima u poslovnom svetu, a da Vas pritom ne uguši lavina nepotrebnih informacija. Ipak, u poslovnom svetu, kao i u privatnom životu, lični kontakt je i danas nezamenjiv. Smatram da postoje formati, koji „matchmaking“ u poslovnom okruženju mogu efikasnije i ciljanije sprovesti od današnjih oblika socijalnih mreža na internetu – društveni skupovi, socijalne, kulturne i sportske manifestacije, dodele nagrada, prezentacije, pa čak i internet portali poput portala iSerbia.
Da li ”mladost” može biti prepreka u zauzimanju ravnopravnog stava sa iskusnijim kolegama?
S.Đ. Nažalost da, i iz ličnog iskustva mogu reći da to može biti pogubno za razvoj mladog čoveka, jer ograničava njegove mogućnosti, dalji razvoj, a najbitnije motivaciju. Ipak, istakla bih da je sve više kompanija (uključujući i onu u kojoj sam trenutno zaposlena) i pojedinaca prepoznalo važnost mladog čoveka, njegove sposobnosti i prednosti. Dobro je i značajno imati nadrđenog ali i kolege koje poštuju takav način rada i koji su usmereni na ”negovanje” mladog čoveka koji je je pun potencijala.
D.Š. Poštovanje prema iskusnijim kolegama je preduslov svake normalne poslovne saradnje. Idealan odnos između starijih i mlađih kolega je odnos uzajamnog uzimanja i davanja. Ukoliko se pravilno postavite prema starijim kolegama, tako da oni imaju utisak da od Vas mogu da nauče o modernim znanjima i tehnologijama, a da pritom nemate arogantan i superioran stav, oni će Vam po pravilu uzvratiti istom merom. Tako ćete imati prilike da profitirate od bogatih i raznovrsnih iskustava ljudi, koji su u „poslu“ mnogo duže od Vas, i biti u prilici da učite od tuđih, a ne svojih grešaka.
Na koje ”stavke” vašeg CV-a ste najponosniji?
S.Đ. Sticanje licence za profesionalno ronjenje izaziva širok osmeh na mom licu, ali i na najveći ponos!
D.Š. Na činjenicu, da sam se na svakoj od „stanica“ u CV trudio da maksimalno iskoristim sve mogućnosti, koje su mi pružale.
Koja iskustva i savete (životne, poslovne), stečene u inostranstvu, rado primenjujete u trenutnom poslovanju?
S.Đ. Obzirom da sam i dalje u kontaktu sa skoro svim svojim profesorima i kolegama iz inostranstva, rado se posavetujem sa njima i danas. Ono što se ne može pretočiti u mudre savetodavne reči je iskustvo i samopouzdanje koje sam stekla u radu sa najboljima, obzirom da je samopouzdanje vrednost koja se ne može naučiti, već spoznati i graditi. Takođe, velika vrednost koju smatram da sam spoznala upravo napolju je da ne postoji pogrešan odgovor i da svakoga treba saslušati i izvući ono najbolje. To je nešto što pokušavam i nakon studija da pretočim iz klupe na posao, jer upravo je to ključ dobrog poslovanja i rada u kolektivu.
D.Š. U poslu je posvećivanje pažnje detaljima kod svega što radite i pokušaj unapređivanja svih, pa i onih najjednostavnijih delatnosti i zadataka, veoma bitno. Činjenice, da skup svih tih sitnih stvari na kraju može da učini bitnu razliku u bilo kom poslu, postao sam svestan tek u Nemačkoj.
Vizija idealne karijere je...
S.Đ. Ona koja ispunjava. Voleti posao, kakav god da je on. A onih dana kada bismo ga rado menjali – pronaći ipak nešto dobro u tom danu. Idealna karijera je ona gde svakakog dana učimo nešto novo, jer dan kada to prestane je dan kada treba promeniti smer karijere.
Na kraju, idealna karijera je i ona koja se može proslaviti i nekada odtugovati sa bližnjima, ali i ona koja daje prostora i za privatni razvoj ličnosti.
D.Š. Ona karijera, u kojoj radom i zalaganjem dobijete priliku da u velikoj meri ostvarite svoj potencijal, i koja će Vam omogućiti da unapredite sebe i život onih, koji će doći posle Vas.
Savet mladima za kraj...
S.Đ. Kontinuirani rad, strpljenje i upornost – na profesionalnom, ali i na privatnom planu.
D.Š. Pokušajte da već tokom studija nađete praksu u preduzeću ili instituciji – što ranije ostvarite kontakt sa poslovnim svetom, kasnije će vam biti lakše da pronađete posao u istom. Odlučite se da jednog leta preskočite odlazak na more i umesto toga obogatite svoju radnu biografiju.