Izmene u korist ili protiv studenata?

Autor: Dragana Marković

Godinama unazad imamo isti scenario za 1. oktobar – umesto da dočekamo početak univerzitetske školske godine spremni za nove radne pobede, mi smo učesnici, ili posmatrači, večitog sukoba na relaciji Ministarstvo prosvete-Univerzitet-nezadovoljni studenti, i čekamo ishod istog. Svake godine isti problemi, isti sukobljeni interesi, ali trajnog rešenja još uvek nema.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, izazvao je brojne polemike u javnosti. Okosnicu problema čine odredbe predloga zakona koje predviđaju smanjnje broja ispitnih rokova, i povećanje broja bodova, potrebnih za upis u narednu godinu studija. I dok studenti najavljuju proteste, ako ove odredbe budu usvojene, jer smatraju da će im drastično umanjiti šanse za prikupljanje potrebnog broja poena, predstavnici Univerziteta tvrde da će smanjeni broj ispitnih rokova, povećati prolaznost na ispitima, jer će sprečiti studente da ″učenje ostavljaju za kasnije″. Ovaj predlog zakona predviđa postepeno uvođenje promena, pa tako bi trebalo da školske:

-2012/13. godine bude 5 ispitnih rokova, a uslov za upis godine 50 poena
-2013/14. godine budu 4 ispitna roka, a uslov za upis godine 54 poena
-2014/15. godine budu 4 ispitna roka, a uslov za upis godine svih 60 poena.

Pored toga, predlogom je predviđeno i da se po proteku redovnog trajanja studija, studenti mogu još godinu dana (umesto ranijih 6 meseci) finansirati iz budžeta, dok ne završe sve svoje studentske obaveze.

Od 2005. godine, kada je donet Zakon o visokom obrazovanju, kojim je usvojena Bolonjska deklaracija, koja je trebalo da ubrza studiranje, malo toga se suštinski promenilo u sistemu obrazovanja. Jako mali broj državnih fakulteta je reformisao gradivo i udžbenke, i omogućio polaganje ispita kroz kolokvijume, kako bi tzv. Bolonja mogla da funkcioniše. Većina fakulteta godinama, ili čak decenijama nije menjala nasatvni program i udžbenike, a pojedini profesori sa podsmehom govore o studiranju po Bolonji, i odbijaju da taj sistem primene u svom radu.

Univerzitet u Beogradu je čak razmotrio mogućnost intervencije kod profesora koji imaju prolaznost na ispitima manju od 30%, kako bi i profesori snosili deo krivice za studenstsko neznanje, što lepo zvuči, ali se bojim da će to ostati samo na papiru.
Izgleda da su u Srbiji specijalitet brze reforme, u želji da se problemi preko noći reše, čime se zapravo, problem samo produbi. Da bi se nešto zaista reformisalo, potrebno je puno vremena, rada i novca, da bi to dalo željene rezultate.

Mladi u Srbiji zaslužuju da se njihovim problemima konačno pristupi pažljivo i sistematski, da im se omogući kvalitetno obrazovanje i jednake mogućnosti, kako bi se stalo na put ″odlivu mozgova″ i povećao broj visoko obrazovanih, kojih je u Srbiji samo 6%.