Brucoši, ovo su termini koje treba da znate!

U narednim redovima saznajte koji su to termini koje obavezno morate da znate ukoliko želite da postanete odgovoran i uspešan student, a da se istovremeno i zabavite i upoznate nove prijatelje.

Semestar na fakultetu je ekvivalent polugodišta u osnovnoj i srednjoj školi. Postoje dva semestra, zimski i letnji, u okviru kojih se održavaju predavanja i vežbe za studente. Trajanje semestra je slično, sa minimalnim razlikama u odnosu na fakultet i univerzitet koji pohađate.

Predavanja drže profesori i ona se organizuju za velike grupe ljudi ili manje, ukoliko su u pitanju umetnički fakulteti, kao i nepredviđene epidemiološke okolnosti. Najčešće je u pitanju teorijski deo nastave. Prisustvo na nekim predavanjima može donositi dodatne bodove, a određeni fakulteti imaju predavanja na kojima je prisustvo uslov za izlazak na ispit. 

U navedena dva slučaja na predavanjima se skupljaju potpisi. Na nekim fakultetima funkcioniše tako što profesor prikuplja spiskove sa vašim potpisima, a na nekim tako što vi skupljate potpise profesora kao dokaz da ste prisustvovali predavanju.

Vežbe su praktični deo nastave i drže ih demonstratori, saradnici i asistenti manjim grupama studenata. Predstavljaju deo nastave u kome studenti imaju priliku aktivnije da učestvuju i iskazuju svoja znanja, mišljenja i ideje. Vežbe na svim fakultetima su izuzetno korisne i iako se ponekad ne čini tako na samom početku, olakšavaju život studentima.

Katedra predstavlja podgrupu fakulteta u okviru koje je udružen određen broj predavača i koja pod svojim okriljem drži više predmeta na jednom ili više smerova.

Demonstrator je student starijih godina koji se istakao na predmetima određene katedre i kome je zbog izuzetnog znanja i veština predloženo da učestvuje u nastavi, asistira profesoru ili da drži laboratorijske vežbe mlađim studentima u dogovoru sa profesorom.

Saradnik u nastavi je student koji je završio osnovne studije. Najčešće je to student master studija. Uloga saradnika u nastavi na fakultetu je da redovno drži vežbe.

Asistent je predavač koji je na master ili doktorskim studijama. Uključen je u držanje vežbi i konsultacija, a nekada može da drži i predavanja umesto profesora, ukoliko to okolnosti nalažu.

Docent je predavač koji je završio doktorske studije i ima iza sebe nekoliko objavljenih naučnih radova. Upotrebljava se još i izraz doktorant.

Vanredni profesor je predavač koji je ugovorom zaposlen na određeno vreme na poziciji profesora. 

Predavač koji je zaposlen za stalno na poziciji profesora. Da bi vanredni profesor dobio titulu redovnog profesora, potrebno je da ima objavljen određen broj naučnih radova istaknutih i na međunarodnom nivou. 

Brucošijada je žurka koja se održava na početku oktobra svake akademske godine i za cilj ima da okupi što više brucoša jednog fakulteta koji mogu da se upoznaju i druže u opuštenoj atmosferi, mada se na njoj najčešće okuplja i mnogo starijih studenata.

Menza je objekat (najčešće u okviru doma) gde se priprema i poslužuje hrana za studente. Sa odgovarajućom studentskom karticom možete uplatiti sebi obroke u menzi po veoma povoljnim cenama (ukoliko ste na budžetu) i jesti kuvanu hranu svaki dan ili kada nemate vremena/uslova da istu spremate. U menzu mogu da dolaze i studenti koji žive u domu, kao i oni koji ne žive tu.

Studentski dom je objekat u okviru koga žive studenti, po cenama koje su značajno niže od troškova iznajmljivanja privatnog smeštaja. Dom preko konkursa dobijaju studenti pri čemu se kod rangiranja u obzir uzima prosek i visina primanja roditelja. 

Stipendija za studente može biti državna ili opštinska, a dodeljuje se preko konkursa krajem godine, na osnovu uspeha iz prethodne godine, i glavni uslov za učešće je minimalan ostvaren prosek (obično 9.00 za državnu i 8.50 za opštinsku). Pored ovih stipendija, dostupne su i stipendije brojnih fondacija, kao i stipendija za posebno nadarene studente. 

Takođe, stipendija „Dositeja“ spada u naše najprestižnije stipendije, za studente završnih godina osnovnih, integrisanih, master i doktroskih studija. Detaljnije informacije o potrebnoj dokumentaciji možete pronaći na sajtu fakulteta.

Studentima je dostupan i studentski kredit, kod koga je procedura za prijavu slična kao za stipendiju, ali postoji uslov za minimalni prosek koji morate ostvariti u toku tekuće godine kako kredit ne biste morali da vraćate.

Neka vrsta ispita pred pravi ispit. Ne postoji za sve predmete. Može da bude oslobađajući, tj. da deo gradiva koji ste položili na kolokvijumu ne morate polagati na ispitu ali i ne mora biti. Takođe, dobijena ocena može ali ne mora mnogo da utiče na ocenu koju ćete dobiti na samom ispitu. Kolokvijum može biti i uslov da se izađe na ispit, u zavisnosti od predmeta.

Predrok je “rok pre roka” odnosno termin koji katedre mogu da organizuju za polaganje ispita studentima koji ispune određeni uslov (npr. imaju realizovane predispitne obaveze). Kako predrok nije zvanični ispitni rok, ostvarena ocena vam se upisuje u nekom od regularnih ispitnih rokova.

Indeks ili “studentska knjižica”je identifikacioni dokument svakog studenta i obavezno ga je nositi na svaki kolokvijum i ispit. U indeksu se upisuju ocene, seminarski, kao i druge obaveze u toku školovanja, a studentima van fakulteta obezbeđuje brojne popuste i pogodnosti prilikom kupovine ili putovanja.

Skripta je skup materijala koje su prikupili i sastavili stariji student ili profesori, a koji su potrebni za polaganje nekog kolokvijuma ili ispita na fakultetu. 

Da biste mogli da izađete na neki ispit u željenom ispitnom roku, potrebno je da isti prijavite na e-sistemu svog fakulteta. Informišite se unapred o broju besplatnih prijava na svom fakultetu, kao i o visini nadoknade za svaku prijavu nakon besplatnih, jer zavisi od univerziteta i fakulteta koji pohađate.

Studentska služba je deo fakulteta koji ćete posećivati svaki put kada želite da sredite neki od potrebnih papira-potvrda, prijave ispita, poništavanje ispita, molbu ili žalbu. Studentska služba ima specifično radno vreme i obično je dostupna samo 2-3h dnevno iako je zvanično radno vreme duže.

Studiranje po Bolonji podrazumeva organizaciju nastave i ispita po Bolonjskoj deklaraciji iz 2003. godine. Sama primena bolonjskog sistema rezultovala je smanjenjem gradiva i olakšavanjem polaganja ispita, često iz više delova. Starije generacije ističu i višem proseku.

Studentske organizacije su studentska udruženja registrovana na fakultetskom, univerzitetskom ili nacionalnom nivou. Osnovni cilj studentskih organizacija je zaštita i unapređenje prava studenata i poboljšanje uslova studiranja. Takođe, ovde možete upoznati mnogo novih i zanimljivih ljudi sličnih interesovanja i godina.

Ovo su samo neki od pojmova sa kojima ćete se susretati u toku fakulteta. Nadam se da će vam pomoći.

Izvor: Najstudent.com,  Prijemni.rs