U anketi je učestvovalo 236 ispitanika, različite starosti, pri čemu je najviše mladih od 18-24 godine, odnosno 76,7 %, zatim slede mladi uzrasta od 25-29 godina, njih 23,3%. Najviše je bilo studenata osnovnih i master studija sa Univerziteta u Beogradu, zatim sledi Univerzitet u Kragujevcu, a za njim i novosadski i niški univerzitet.
Starosna grupa od 30 do 34 godine zauzima 3,4% učesnika u istraživanju. Sa povećanjem godina starosti broj ispitanika je opadao, pa je tako procenat ljudi od 35-39 i 50 i više godina najmanji, odnosno samo 0,8%, dok je broj ispitanika od 40-49 godina nešto veći, odnosno 2,5 % ukupnih učesnika onlajn istraživanja. U anketi je učestvovalo više osoba ženskog pola, nego muškog pola.
Jedna od najvećih kulturoloških promena u obrazovanju dogodila se upravo prelaskom iz tradicionalne nastave u polje digitalnog učenja, a ujedno i netradicionalnog usvajanja znanja. Mišljenja anketiranih ispitanika su podeljena gotovo ravnopravno kada je u pitanju fleksibilnost onlajn obrazovanja u odnosu na tradicionalno, pa je 119 odgovorilo da jeste, dok je 117 dalo negativan odgovor. U vezi sa navedenim, neki od komentara su:
Ðaci i studenti mogu nastavu pratiti od kuće ili nekog drugog mesta, čime se ostvaruje mogućnost da studenti prate nastavu na bilo kom mestu i bez dodatnih troškova, čak i kada inače ne bi bili u mogućnosti da dođu na predavanja. Materijal za učenje bi bio uvek dostupan, a takav sistem bi bio pogodan i za one koji pored škole ili fakulteta rade, treniraju ili brinu o porodici.
Savremenije, brže, lakše…
U slučaju onlajn obrazovanja nismo sigurni da li deca uopše prate časove. Nema podsticaja. Zbog same atmosfere učenja, rekla bih da je efikasnije i psihološki podsticajnije tradicionalno učenje. Ono što je dobro kod onlajn učenja je dostupnost ponovnog praćenja predavanja, što je još bolje ukoliko se primeni na tradicionalan način učenja.
Prednosti koje studenti navode su individualno prilagođavanje i uskalađivanje u zavisnosti od potreba pojedinaca, a samim tim i više slobode za pravljenje ličnog rasporeda, kroz uštedu vremena bez višesatnih čekanja na pojedina predavanja. Takođe, vreme buđenja se navodi kao veoma bitno, jer nekim studentima više odgovara da uče noću i suprotno.
Samim tim moguće je odrediti koliko će predavanje trajati. Jedan od vodećih razloga koji bi mogao u budućnosti da poveća broj „onlajn studenata” jeste i usklađivanje obaveza sa stalnim, ili honorarnim poslom, treninzima, porodičnim poslom ili obavezama, kao i ne prekidanja studija u slučaju odlaska na porodiljsko ili trudničko bolovanje.
Smanjena socijalizacija
Kada je u pitanju komunikacija i razmena informacija između profesora, studenta i asistenata, ispitanici smatraju da ništa ne može zameniti kompunikaciju kao izgovorena reč, tvrdeći da je razmena informacija prilikom verbalne komunikacije neuporedivo značajnija u odnosu na bilo koji drugi vid prenosa informacija posredstvom novih tehnoloških sredstava koji su svrsishodni prilikom usvajanja znanja uz onlajn predavanja.
Istraživanje je pokazalo da se čak 61% ispitanika potpuno slaže sa tvrdnjom da se mladi neće dovoljno socijalizovati, a istovremeno sticati i manje poznanstava.
Samim tim, mladi smatraju da je manjak socijalizacije problem, što možemo uočiti i danas, kada je iznenada „pionirski“ pokrenuto onlajn obrazovanje i za sve studente koji su navikli na dugogodišnji tradicionalni vid usvajanja znanja i komunikacije sa različitim predavačima. Međutim, pomoglo je ubrzavanju digitalizacije nastave u Srbiji, koja je već bila pokrenuta prethodnih godina, a ujedno i približavanju savremenim evropskim obrazovnim tendencijama.
Problematična je i nesigurnost nastavnika da li deca, odnosno studenti prate nastavu, jer oni imaju „onlajn“ status, ali se može dogoditi da su ostavili uključen uređaj, ili zamolili nekog od članova porodice da prati umesto njih, što doprinosi stvaranju neiskrene i nedovoljno otvorene komunikacije.
Naročito je problematično izvođenja nastave kod studenata medicine, veterinarske medicine, ali i muzičkih akademija, jer izostaje praktični deo nastave. Nema direktnog kontakta sa pacijentima, kao i neposredne povratne informacije od strane profesora i asistenata, samim tim gubi se na kvalitetu nastave, pa su studenti, odnosno učenici prepušteni sami sebi.
Takođe, izostaje i reakcija publike nakon izvođenja kompozicija, mada su sve češći koncerti izvođača različitih žanrova, na balkonima širom Beograda, ali i Srbije, kao i mnogobrojne interakcije posredstvom društvenih mreža, koje na različite načine reprezentuju i pomažu upoznavanju sa talentovanim mladim izvođačima. I u ovim situacijama je obrazovanje u zapećku, bez prave edukativne vrednosti. Takođe, mogućnost multitaskinga je gotovo neograničena u ovakvim uslovima što doprinosti i smanjenoj koncentraciji studenata i manjem broju kazni, ali i višestrukoj mogućnosti prevare.
Mladi smatraju da se onlajn obrazovanjem gubi na kvalitetu nastave, kao i na vrednosti diplome koja je ovako stečena, ali istovremeno se slažu da je onlajn nastava jedan od načina gde možemo pokazati sopstvenu spretnost i snalažljivost, jer je individulizacija očigledna, a otežan timski rad, a ujedno povećana je i otuđenost među učenicima i studentima različitih generacija.
Kako mladi navode, u školi provodimo najlepše dane detinjstva i života, tu se družiš, voliš, plačeš i veseliš, dok će onima „zaglavljen ispred kompjutera“ to biti uskraćeno.
Fleksibilnost mesta i samoobrazovanje
Mogućnost boravka van lokacije fakulteta navodi se kao jedna od vodećih prednosti onlajn obrazovanja, u odnosu na tradicionalno. Na ovaj način studenti su u mogućnosti da bez promene lokacije pohađaju i završe željeni fakultet, a sami tim i uštede novac. Dostupnost materijala za učenje pomaže i olakšava brže usvajanje znanja, jer studenti imaju pristup istom u bilo koje doba dana, što dobrinosi fleskibilnom raspoređivanju vremena za rad i odmaranje.
Gore pomenute prednosti navode se kao vodeće pogodnosti koje donosi onlajn obrazovanje, uz pomoć kojih će se u narednom periodu povećavati broj zainteresovanih studenata, ali i dece i roditelja. Razvoj savremenih tehnologija i interneta omogućio je ne samo kreativnu i interaktivnu nastavu, već je promenio način održavanja nastave, kao i odnos koji savremeni pojedinac može imati prema obrazovanju, ali i samoobrazovanju, naročito kada je reč o fakultetima.
Kada govorimo o ulozi profesora mišljenja su podeljena 41,1 % ispitanika je odgovorio da uloga neće biti obezvređena, a 32, 6% je odgovorilo da hoće, dok je 26,3%, odnoso 62 učenika istraživanja odgovorilo da će se to možda dogoditi.
Na pitanje: Mislite li da će usvajanje znanja biti jednostavnije nego danas?, dobili smo različite odgovore:
Mislim da će biti jednostavnije, jer će verovatno sve biti „sažvakano". Studenti neće morati da se mnogo muče.
Da, tehnologija napreduje, svet se razvija što će olakšati i učenje i studiranje.
Ne, za usvajanje znanja je potrebno zagrejati stolicu. Svejedno je da li ćete literaturu čitati sa papira ili sa ekrana.
Kako se u našoj državi nalazimo tek na samom samom početku razvoja revolucije onlajn obrazovanja ne čudi što je veliki broj ispitanika bio skeptičan prilikom davanja odgovora na pojedina pitanja, i ne odobravanju onlajn obrazovanja, koje će biti u progresu, vodeći se modelom razvijenih evropskih zemalja.
Sada kada pišem ove redove, onlajn obrazovanje u Srbiji se nalazi na samom početku razvoja, mnogi su veoma opušteno prihvatili novonastale promene, dok su drugi stresno proživeli prelazak na učenje posredstvom intereneta.
Podeljenost je očigledna, ostaje da pratimo obrazovne promene koje su nastale kao posledica tehnoloških otkrića, a ubrzano „došetala“ i u srpski obrazovni sistem pod uticajem vanrednog stanja. Kako se nalazimo na početku razvoja onlajn obrazovanja svedoci smo nedovoljne pripremljenosti profesora, nastavnika i studenata, sa jedne strane, ali i snalžljivosti na prilagođavanjen novonastalim promenama istih sa druge i spremnošću na sve veću zastupljeno onlajn obrazovanja tokom narednih godina i decenija koje su pred nama.
