Čak 73 procenata studenata smatra da obrazovni sistem u Srbiji nije usklađen sa tržištem rada. Za ovakav odgovor, istraživači razloge nalaze u teškoćama ili nemogućnostima sa kojima se studenti susreću prilikom traženja posla nakon što završe studije.
Da formalno obrazovanje nije dovoljno za zadovoljenje potreba tržišta rada, dokazuje i podatak da preko 70 procenata studenata ima stav da neformalno obrazovanje igra veliku ulogu u začetku sopstvenog biznisa.
Kao najveće probleme pri zasnivanju radnog odnosa, studenti vide kako opšte ekonomsko stanje u državi, tako i političku situaciju u njoj, tačnije korupciju i partokratiju, dok sa druge strane, za zasnivanje privatnog biznisa kao najveću prepreku studenti vide nedostatak početnog kapitala.
Još jedan podatak govori u svrhu pesimističkog stava studenata o ovoj temi, a to je da više od polovine ispitanih studenata smatra da znanje stečeno na fakultetu nije dovoljno za ulazak u privredne tokove. Ipak, ima i onih optimističnih, a to je 19,3 procenata ispitanih studenata koji tvrde da je stečeno znanje na fakultetu dovoljno.
Ovo istraživanje je obuhvatalo uzorak od 1.200 studenata sa 30 različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu gde je više bilo onih koji su orijentisani na društveno-humanističke i prirodno-matematičke nauke.
Rezultati istraživanja su više i nego jasni. Njima se ukazuje na nezadovoljstvo studenata nastavnim sadržajima i na jedan suptilan način se šalje poruka obrazovnom sistemu i sistemu uopšte. Donekle su se ovim istraživanjem identifikovale prepreke koje sputavaju mlade da „uplivaju“ u tokove privrede, a ono što je pozitivno među rezultatima je podatak da studenti ne smatraju da je manja sredina življenja prepeka za traženje posla ili zasnivanje biznisa.
