U japanskoj kulturi postoji tehnika Kaizen. Jedan od glavnih principa ove tehnike je da posao koji imamo pred sobom podelimo na jako male celine i onda započnemo jednu celinu, ali odredimo sebi da ćemo je raditi samo šezdeset sekundi.
Verujem da ni najtvrdokornijim lenjivcima neće biti problem da rade nešto tako malo vremena. Ovo je dosta drugačije od uobičajenih „moraš da zagreješ stolicu“ i „sedi par sati bez prestanka“ predloga. U odnosu na zadatak, jedan minut deluje apsurdno, ali cela „fora“ ove tehnike je da zapravo počnemo nešto - pomerimo se sa mrtve tačke.
U toku dana ćemo postaviti sebi taj minut rada više puta, između toga nam je dozvoljeno da gledamo serije ili bilo šta drugo što ostavlja mozak na otavu. Na kraju ćemo imati solidan rezultat pred sobom, i što je najbitnije, krenućemo sa poslom. Takođe, na taj način se stvara osećaj da smo postigli nešto, što motiviše da nastavimo dalje.
Ne očekujte od ovog načina rada da od najvećeg lenjivca postanete radoholičar, cela tehnika se bazira na tome da idemo sporo, da stvaramo navike polako ali sigurno, što zapravo i jeste duh istočnjačkih filozofija.
Meni se prilikom isprobavanja ove tehnike više puta dešavalo da kada započnem sa radom, probijem rok od tog jednog minuta. Čini se da je ovo nešto što se prirodno dešava i što se očekuje - sa prolaskom vremena, logično je da vreme rada povećavamo.
Kao neko ko može da prizna da je lenj i ko je počeo sa primenom ove filozofije, reći ću vam da radi. Neću vas obasipati izlizanim frazama kako mi je promenilo život i kako čini čuda, ali ako se čvrsto rešite, možete steći disciplinu koja je jednom studentu preko potrebna!
