Tim Magične pošte se sastoji od jedne srednjoškolke i tri studentkinje. Marija ide u srednju medicinsku školu u Zemunu, Anđela studira grafički dizajn u Beogradu. Laura je student radiologije u Novom Sadu, a Nina je najstarija i studira specijalnu edukaciju, takođe, u Novom Sadu.
Šta predstavlja projekat „Magična pošta" i kome je namenjen? Kako se rodila ideja za ovaj projekat?
Magical Mail je internacionalni projekat koji je pokrenula Anđelika, devojka sa posebnim potrebama iz Irske. Ona zna kako izgleda kada se osećaš usamljeno i na ovaj način je želela da pomogne deci širom sveta. Marija je prva naišla na ovaj projekat.
Tada je u Anđelikinom programu bila samo jedna devojčica iz Srbije i ona je bila spojena baš sa njom! Tokom sastavljanja poklona i pisanja pisma rodila joj se želja da tako nesto pokrene kod nas.
Razgovarala je sa majkom devojčice kojoj je slala paketić, kao i sa Anđelikom, a zatim je 18. marta 2018. godine pokrenula instagram profil. Nakon toga sve je nekako brzo krenulo. Do januara 2019. godine ona je sama vodila profil, a onda je odlučila da uključi još tri osobe.
Koja su vaša glavna zaduženja?
Kod nas sve ide nekako spontano i nemamo neka previše ustaljena zaduženja. Laura i Nina su najčešće one koje odgovaraju na poruke pošiljaocima. Marija najbolje poznaje roditelje i decu, pa je ona u stalnoj komunikaciji sa njima.
S obzirom na to da se većina većih akcija događa u Beogradu, Anđela je uvek tu da pomogne oko stvari, kao što su kupovina, pakovanje tematskih paketića i slično. Često se dešava da neka od nas ima važne ispite ili kontrolne, pa mora da se isključi sa profila na nekoliko dana. Tada uvek uskačemo i dopunjujemo jedna drugu.
Koji su najčešći problemi sa kojima se susrećete?
Do sada nismo imale nekih prevelikih problema. Jedino „loše" iskustvo koje nam se desilo je bilo to da je jedna osoba htela da nas prevari da ima dete sa posebnim potrebama, ali i to se jako brzo rešilo.
Kakve akcije sprovodite u okviru projekta?
Glavna uloga magične pošte jeste spajanje ljudi koji žele da pošalju paketić ili pismo i deteta sa posebnim potrebama. To za cilj ima ne samo dobijanje jednog paketica, već i stvaranje prijateljstva između pošiljaoca, deteta i njegovih roditelja.
Tu se stvara posebna vrsta veze. Pored toga trudimo se da ponekad organizujemo akcije sakupljanja odeće, kozmetike i hrane za one kojima je to potrebno. U novembru je bio organizovan događaj pod nazivom Magical Mail Party.
Okupili smo razne ljude i roditelje iz Beograda. Pravili smo novogodišnje čestitke i sakupili dovoljno slatkiša za 35 paketića. U martu smo proslavile naš prvi rodjendan. Tog dana smo svi pravili uskršnje čestitke i sakupljeno je dovoljno slatkiša za čak 60 paketića!
U martu smo, takođe, organizovale i darivanje čiji je uslov bio da se pošalje poruka preko organizacije Budi Human za našu malu drugaricu Unu Bihorac. Nakon pokretanja te akcije stiglo je oko 200 poruka. Do sada je preko našeg profila stiglo više od 400 paketića.
Kako usklađujete obaveze oko projekta sa fakultetom/srednjom školom?
Sa dobrom organizacijom i dobrom voljom se sve može stići. A i kad studiraš ono što voliš, i pored toga radiš ono što voliš, ne shvataš to kao neku obavezu. Uvek se trudimo da dopunjujemo jedna drugu i jako dobro funkcionišemo zajedno. To je nešto što čini naš „posao" mnogo lakšim.
Kako su prijatelji sa fakulteta/srednje škole reagovali na vašu ideju? Da li imate podršku od njih?
S obzirom na sam smer za koji se Nina odlučila da studira i povezanost samog faksa sa ovim projektom, većina njenih kolega koja je čula za ovo je to i podržala prijavljivanjem za slanje paketića. Laura je imala isto iskustvo.
Kod Marije je situacija malo drugačija. Ona ima osećaj da većina ljudi oko nje nema neko posebno mišljenje i da nisu preterano zainteresovani, ali naravno ima i ljude koji je podržavaju.
Odnos društva prema osobama sa invaliditetom u Srbiji
Ako počnemo od jako malih stvari koje ni mi nismo primećivale ranije, kao što su taktilne staze, rampe za osobe u invalidskim kolicima, niskopodni autobusi i slično, koje su potrebne osobama sa invaliditetom da mogu da normalno participiraju u svim aktivnostima svakodnevnog života, pa do nekih drugih stvari, kao što su zdravstvena i socijalna zaštita, nezaposlenost i slične neke stvari o kojima nismo kompetente da pišemo, mislimo da situacija nije baš najsjajnija.
Stavovi prema osobama sa invaliditetom se mjenjaju već godinama unazad, ali kada promene krenu malo sistematičnije i organizovanije da se odvijaju, mislimo da će se i sam odnos društva prema ovim osobama promeniti puno više na bolje.
Kakvo je dosadašnje iskustvo sa odzivom građana naše zemlje da učestvuju u projektu?
Ljudi pišu svakodnevno u velikom broju. Dobar primer za to je da smo nekoliko dana pre početka aprila objavile da počinjemo spajanje pošiljaoca i dece, a već 2. aprila svih šezdesetoro dece je bilo spojeno i krenule smo još jedan krug spajanja. Naravno, s obzirom na broj stanovnika ove države, odaziv bi mogao biti i znatno veći, ali svakog dana napredujemo sve više i više.
Šta biste poručili mladima kada je u pitanju volontiranje?
Volontiranje je jedna divna stvar. Osim što kroz volontiranje upoznajemo nove ljude, prijatelje, stičemo nova znanja i veštine, bogatimo repertoar naših iskustva, kroz volontiranje se i nauči da ne uzimamo sve zdravo za gotovo, nauči nas da cenimo male stvari i otvorimo vidike, jer su divne stvari oko nas, u zavisnosti kroz koji prozor želimo da posmatramo svet.
Ono što je važno da znate jeste da – svako može da učestvuje i veoma je lako. Uplovite u svet magične pošte i usrećite bar jedno dete. Stvarajmo svet kakav želimo. Podržimo ovaj prelepi projekat!
