U anketi je učestvovalo preko 700 ispitanika sa različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu, među kojima su i Filološki, Pravni, Medicinski, Hemijski, FPN, FON, Defektološki, ETF i tako dalje. Takođe, ispitanici su bili sa svih godina studija, uključujući master, kao i doktorske studije. Ispitanici su bili uglavnom studenti u dvadesetim godinama, a u anketi je učestvovalo više osoba ženskog nego muškog pola.
Studenti su postigli različit uspeh tokom dosadašnjih studija, pa tako među anketiranima postoje oni koji polože sve ispite u godini, studenti koji su na budžetu i oni na samofinansiranju, kao i studenti koji su obnovili tekuću školsku godinu. Iznenađujuće, ali i ohrabrujuće, većina ispitanika (38,5%) na pitanje o broju položenih ispita odgovorila je da položi sve ispite predviđene za tu školsku godinu. Prosečna ocena ispitanika tokom dosadašnjeg studiranja prilično varira: od onih koji imaju visok prosek, preko 9, do onih sa nešto manjom i niskom prosečnom ocenom.
Imajući u vidu da učenje i priprema ispita tokom čitave školske godine utiče na količinu učenja za vreme ispitnog roka, kao i na sam rezultat ispita, zapitali smo se koliko sati nedeljno studenti provedu nad knjigom tokom školske godine, dok još uvek traju predavanja. Većina ispitanika (32,4 %) odgovorila je da učeći provede oko 5 sati nedeljno, dok je čak 29,5% odgovorilo da tokom godine uopšte i ne uči, već to čini isključivo za vreme ispitnog roka. Za vreme ispitnog roka ovaj broj drastično raste, pa je većina (42,2 %) odgovorila da uči više od 20 sati nedeljno, a bilo je i onih koji tada uče od 50 do čak 70 sati nedeljno.
Kada govorimo o dnevnoj rutini, nasuprot utvrđenom mišljenju o studentima koji ne spavaju za vreme roka, većina studenata ima čak 7 sati sna svake noći. Takođe, interesantno je da većina studenata zapravo spava isti broj sati kao i van ispitnog roka.
Ipak, što se ishrane tiče, situacija je drugačija. Većina studenata je navela da im se način ishrane prilično menja tokom roka, a kao glavni razlog naveli su nedostatak vremena za kuvanje i spremanje kvalitetnije hrane koju inače konzumiraju, tako da se uglavnom hrane u restoranima brze hrane, jedu nezdravo, unoseći pritom veće količine slatkiša i grickalica. Takođe, studenti jedu mnogo manje i neredovnije tokom ispitnog roka nego tokom školske godine.
Čak 51,6 % izjavilo je da pije veće količine kafe nego inače. Ipak, kafu uglavnom ne zamenjuju energetskim napicima, jer je čak 65,9 % odgovorilo da ne piju energetska pića kako bi ostali budni i imali energije za učenje. Samo 5,8 % ispitanika konzumira stimulanse za povećanje koncentracije, među kojima su kao oni koji se najčešće koriste navedeni Ginko biloba, Modafinil, Memoaktiv, kao i različite tablete koje povećavaju koncentraciju.
Razlika se primećuje i u odnosu sa drugim ljudima: većina studenata je nervoznija, asocijalnija nego inače. Naveli su da brže „planu”, imaju manje strpljenja za tuđe probleme, i uglavnom se distanciraju od okruženja. Na skali od 1 do 5, većina studenata je nivo stresa tokom ispitnog roka ocenila ocenom 4. U vezi sa ovim, čak 74,8 % ispitanika izjavilo je da ne posećuje žurke za vreme roka, a drastično je smanjeno i uobičajeno konzumiranje alkoholnih pića među studentima. U ovom periodu studenti slobodno vreme najčešće provode šetajući se, gledajući filmove i serije ili družeći se sa prijateljima, a značajan broj studenata slobodno vreme iskoristi kako bi otišli na trening, slušali muziku ili pročitali knjigu.
Možemo zaključiti da ispitni rok utiče na gotovo sve sfere života studenata. Dok spremate ispite za septembarski rok, zastanite i zapitajte se koliko se prepoznajete u slici prosečnog studenta tokom ispitnog roka. Jeste li tipičan student ili izuzetak koji potvrđuje pravilo?
