FOTO: Tuzlanski Info Portal
„Dok sam bezuspešno pokušavala da se zaposlim, spas sam tražila u alkoholu i marihuani; dobila panične napade i ponovo počela da idem kod psihologa. Ona mi je menjala lekove, ali mi nisu pomogli - tvrdila je da sam medicinski fenomen“, za portal iSerbia, rekla je Mirna Laković, pričajući o svom iskustvu sa anksioznošću i depresijom koje su sve češće među studentskom populacijom.
Mirna je studentkinja novinarstva i apsolvent je već devet godina, a stagniranje u studiranju nastalo je upravo nakon dijagnoze depresije i anksioznosti. Uzroci ovih neurotskih poremećaja su različiti, a Lakovićeva kaže da misli da je postala depresivna uz momka sa kojim je bila tri godine, jer je i on sam bio pod stresom.
„Nisam mogla da trpim njegovo stanje i raskinuli smo. Iako je bio depresivan, bio mi je podrška u mnogo čemu, ostala sam bez nekog ko me čuva i štiti. Nakon toga sam se preselila u novi stan, gde sam često ostajala bez novca i nisam imala šta da jedem. Pokušavala sam da dam poslednja tri ispita i da radim u isto vreme, ali mi nije išlo od ruke ni jedno, ni drugo. Menjala sam poslove, volontirala, ali se nigde nisam zadržala duže od nekoliko meseci, ispiti su stajali. Nisam imala volje da učim, a ni novca za život“ - izjavila je Lakovićeva i dodala da niko nije imao razumevanja za njena osećanja i da je dane provodila plačući i spavajući.
Ipak, Mirna se i dalje bori sa svojim problemima pokušavajući da nađe način da promeni svoje stanje, ali smatra da to lekovi nisu.
FOTO: My Aesthetica Blog
Nije neuobičajeno da se studenti sukobljavaju sa paničnim napadima, nekom fobijom ili anksioznošću. Uz pravovremeno reagovanje i suočavanjem sa samim sobom, ovakvi problemi se često veoma brzo reše.
Student fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Božidar Mihajlović kaže da depresija i anksioznost, u toku studiranja, uglavnom dolaze zbog straha od neuspeha na fakultetu, razočarenja roditelja zbog slabih rezultata i zbog straha od završavanja fakulteta.
„Svakom je teško kada mora da završi fakultet i vidi da li je najlepše vreme svog života protraćio ili ne. Ako malo bolje zagledate po ćoškovima, videćete da ima onih koji nisu bili dovoljno jaki da se izbore sa malim životnim problemima, pa su se odali porocima i lošim navikama koje su ih doveli u stanje da ne znaju ni koliko godina imaju, ni koje je godišnje doba. Ljudi moraju da shvate da moraju da ustanu, da se bore, gaze i rešavaju svoje probleme“, naglašava Mihajlović i dodaje da motivaciju ne treba tražiti na Youtube-u i da se mora naći razlog zbog kojeg se treba truditi u životu i nešto čime treba obavezati sebe i sopstveni život.
Studentkinja elektrotehnike Tijana Lalošević kaže da je sve stvar stresa i da ona ne misli da se treba alkoholisati, ali da njoj pomaže kada popije čašu vina pred spavanje i opusti malo nerve.
„Očistila sam semestar sa svim desetkama, a „uhvati“ me ta nervoza i anksioznost povremeno. Ponavljam sebi „Stižeš sve!“. Naravno i prijatelji dosta pomažu u izbacivanju te negativne energije. Bila sam u pravoj depresiji pre dve godine, jer sam studirala ekonomiju. Moji su me nagovorili da to upišem, a ja nisam spavala od mržnje prema onome što učim. Tada sam presekla i otišla za svojim srcem na Fakultet tehničkih nauka“ - završava Laloševićeva.
Među novosadskim studentima i profesorima sa kojima smo pričali, mišljenja i znanje oko ovakvih studentskih problema su različita. Većina zna da takvi problemi postoje, ali nisu sigurni da bi uspeli da prepoznaju neke od njih. Profesori uglavnom kažu da nešto više od neuobičajene treme u toku ispita nisu primetili, dok je kod studenata sagledavanje ove situacije već drugačije.
U velikom broju slučajeva susreli su se sa tim da neko od kolega ima sličan problem, najčešće, anksioznost. Većina kaže da bi rado pomogli, ali da su to ipak „stvari“ sa kojima treba da radi stručno lice. Takođe se plaše da bi pomoć, ukoliko je neadekvatna, dovela do pogoršanja stanja.
Nekolicina njih je bila u neposrednom odnosu sa osobama koje su prolazile kroz anksioznost ili panični napad. Oni kažu da u tim trenutcima veoma pomažu razgovor, zagrljaj, pa čak i masaža ili stiskanje ruke.
FOTO: Brainfarts
Psihološkinja, Marina Oros smatra da problem nastaje ukoliko studenti nisu dobro organizovani i kada uče deset sati dnevno ili ne spavaju celu noć. Kako kaže, tada se troši prirodna energija.
„Mi se često ponašamo kao da naše telo može da radi i bez „punjenja baterija“. Kao što mobilni telefon punimo svaki dan, isto tako je neophodno da punimo i sopstvene baterije, na šta se uglavnom zaboravlja. S jedne strane, imamo pojačane zahteve sa nekim dodatnim aktivnostima, a naša efikasnost opada usled nedopunjavanja baterija i mi imamo doživljaj da ne radimo kako treba. To je situacija koja generiše anksioznost. Povećana doza stresa i anksioznosti, mogu da se manifestuju na različite načine. Međutim, jedan panični napad ne znači da neko ima poremećaj. U većini situacija studentska populacija nema poremećaje, To je pre izuzetak, nego pravilo“ - izjavila je Oros.
Marina je, takođe, naglasila da je socijalna podrška vrlo bitna i da su bliski ljudi, porodica i prijatelji važan resurs u prevazilaženju stresa svake vrste. Ono što je takođe značajno je planiranje vremena i kognitivnih strategija.
Svakako da se treba obratiti psihologu, jer se bavi zdravljem ljudi, odnosno da pomažu ljudima da dođu do rešenja problema u nekoj životnoj situaciji. Obraćanje psihologu ne podrazumeva da imate neki poremećaj, nego da postoji neki problem. U svakom slučaju, pomoć od socijalnog okruženja i psihloga ne smeju isključivati jedna drugu, one treba da dejstvuju zajedno.
Jeleni je novinarstvo druga ljubav, ali doživotna.
