Pavle se sa esejom na temu „What skills do tomorrow’s entrepreneurs need?“ predstavio publici u KultuuriKatelu, u okviru sesije „Preduzeće u 21. veku”.
ZaiSerbia portal, Pavle govori o ovom takmičenju i nezaboravnom iskustvu koje nosi iz Estonije.
Šta te je najviše zainteresovalo i motivisalo kada si video konkurs za pisanje eseja na temu veština preduzetnika?
Moram da priznam da je najveći motiv bio put u Estoniju, kao glavna nagrada za sve finaliste. Gotovo je nemoguće sam priuštiti jedan takav put. Pored toga, osoba sam koja voli da se izrazi, tako da je bitan motiv bio i prilika da Evropa čuje moj stav. Na kraju, moje studije menadžmenta na FON-u i interesovanja za preduzetništvo, dovoljno su uticali na moju odluku da učestvujem.
Da li smatraš da današnji uspešni preduzetnici zaista imaju sve veštine koje si opisao u radu, kao što su: veštine stvaranje, socijalne veštine, veština prenošenja znanja, marljivost i veština kritičkog razmišljanja?
Veoma je teško dati generalnu ocenu po tom pitanju. Svi smo mi različiti i svako je bolji/ lošiji u nečemu. Veštine koje navodim u radu, predstavljaju moju viziju veština budućih preduzetnika koje će praviti razliku između uspešnih i manje uspešnih preduzetnika. Nije reč samo o pet veština, već pet stubova koji se dalje granaju. Smatram da će fokus biti na mekim veštinama, a ne osporavam da su i tehnička znanja potrebna.
Prema tvom mišljenju, šta nam je neophodno da bismo potpuno mogli da vladamo nečim i da li nekad „uloviš“ sebe u razmatranju da li je nešto tvoja sposobnost ili stečena veština?
Čovek kao nesavršeno biće ne može da vlada nečim u potpunsti. Na nama je da izgradimo mehanizme koji će nam omogućiti da verovatnoća greške bude što manja, odnosno da sigurnost ishoda koji želimo da realizujemo bude što veća. Razmatranja takve vrste, koje pominješ (da li je nešto veština ili sposobnost), nastaju kada čovek pravi distinkciju između mekih veština i sposobnosti.
Koliko dugo si se pripremao za takmičenje i kakve utiske možeš da nam preneseš iz Estonije?
Čitav proces pisanja eseja trajao je oko mesec dana. Esej je takva forma da zahteva znanje o temi o kojoj se piše, tako da možemo uključiti i školovanje u ovaj proces. Za prezentaciju mog eseja u 3 minuta, nisam se spremao mnogo. Verovatno sam zato i napravio grešku i to na samom početku, koja nije smela da se dogodi.
Estonija je neverovatno razvijena i napredna zemlja. Zemlja koja najbrže na svetu prikupi porez. To je država koja je omogućila čoveku uštedu vremena i novca, a sve kroz digitalizaciju. Od 2014. je moguće i obavljanje biznisa u Estoniji, čak iako niste njihov državljanin, kroz e- residency platformu. Za prodaju automobila, plaćanje godišnjeg poreza potrebno vam je 2 minuta i sve se radi preko telefona/ kompjutera. Oni imaju svoj ID, odnosno karticu na kojoj imaju sve - od tekućeg računa, zdravstvene knjižice, podataka o imovini itd. Transparentnost je na najvišem niovu, a birokratije gotovo da nema. Ljudi su veoma prijatni, iako je vreme loše. Duva jak vetar sa Baltika i veoma brzo pada mrak.
„Veliki je uspeh što je mladić iz Srbije ušao u finale, a iz 23 zemlje su stizali eseji. Želim Pavlu Kostiću uspeh u daljem takmičenju, a i u životu, mada je za mene on već pobednik“, rekao je ministar privrede RS Goran Knežević.
Prisustvovao si na mnogim konferencijama i takmičenjima u Srbiji, a u Talinu si bio deo raznovrsnog programa za mala i srednja preduzeća „SME Week“. Da li možeš da uspostaviš neku paralelu između konferencijskih događaja kod nas i u inostranstvu? Da li to uopšte i može da se poredi?
Ovo je najveći događaj na kom sam ikad bio! Moram da kažem daje organizacija bila za čistu desetku. Sve to košta, a veoma teško mogu i da procenim koliko je finansijskih sredstava trebalo za onakav događaj. Meni je bila neverovatna i građevina u kojoj je ovaj događaj bio realizovan. U pitanju je KultuuriKatel, izgrađen 1913. u svrhu proizvodnje energije. Estonci su to adaptirali za potrebe velikih događaja, a to je njihov kreativan hub. Možda idem u detalje, ali bedževi koje smo nosili oko vrata nisu bili od papira, već od plastike. Udarcem bedža o bedž, vi dobijate e- mail osobe sa kojom ste se konektovali.
Da li si nekada razmišljao o tome da se baviš preduzetništvom?
Naravno! Kada čujem profesore na fakultetu koji nam pričaju o platama u privatnim kompanijama, duboko se razočaram jer smatram da je samoinicijativa i razvijanje sopstvenog biznisa cilj ka kome bi trebalo da težimo kao društvo. Estonci su tvorci Skype-a. Dakle, preduzetnički duh treba da vlada i ovde. Stvoriti kompaniju i onda je prodati nekom gigantu.
Koji su tvoji dalji planovi u vezi studija, neformalnog usavršavanja i budućeg posla?
Trenutno sam u Case study club- u na FON-u i cilj je da što više naučim u okviru priprema za svetska takmičenja. Moram da kažem da sam malo zapostavio ispite i da uživam u svim vannastavnim aktivnostima jer tu pronalazim smisao i zaista osećam da radim nešto korisno. Ne vršim scenarije budućnosti kada sam ja u pitanju. Trudim se da radim ono što volim, pa kud me putevi odnesu.
