FOTO: iAkademija
Ako želite da spremite i položite ispit bez većih problema, mora vam preći u naviku da se pre početka učenja maksimalno pripremite. Tačno je da nećete uvek biti isto sposobni i raspoloženi za učenje, ali uspeh u učenju zavisi najviše od toga koliko uspete stvoriti naviku sistematskog, svakodnevnog, vremenski unapred i tačno određenog učenja.
Kada početi sa učenjem?
Sam proces učenja počinje još za vreme predavanja. Često odlaženje na predavanja i vežbe veoma pomažu kod spremanja ispita. Na taj način ćete se i pre početka ozbiljnog učenja upoznati sa gradivom i manje vremena će vam trebati da ga savladate. Obavezno hvatajte beleške onako kako vam odgovara. Upotrebite maštu, koristite boje, slike, asocijacije.
Uspešni studenti tokom učenja stvaraju žive, zanimljive slike pojedinih informacija ili opisanih događaja. Oni vizualizuju informacije, tj. pokušavaju da stvore sliku onoga što žele da zapamte. Na taj način aktiviraju veći deo mozga i te slike postaju znaci koji im pomažu da se prisete informacija. Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim beleškama sa časa i dopunite ih.
Kako do uspeha?
Zatim dolazi ono glavno: ispitni rok. Ako ste odlučni da se posvetite učenju, samim tim preuzimate i neku vrstu odgovornosti. Morate sami da odredite prioritete i organizovati vreme i da ne dopuštate da vas drugi ljudi ili interesi ometaju u tome. Naučite da kažete „ne“ i izbegavajte sve neplanirane aktivnosti. Koliko god one izgledale bezazleno, mogu vas odvući od prioriteta. Često će se desiti da imate višak vremena, ali to vreme treba iskoristiti na rešavanje nekih manjih, rutinskih zadataka ili na planiranje daljeg učenja. Za to vreme možete poslušati muziku Mocarta, koja, prema istraživanju fizičara i neurobiologa Džordža Bernarda Šoa, pozitivno utiče na efikasno učenje.
FOTO: DIY Genius
U toj prvoj fazi učenja bitno je odrediti period dana kada se najbolje i najodmornije osećate. Da biste nešto naučili treba vam dosta energije i bistra glava. Energija je neophodna za dobru koncentraciju, razumevanje i memorisanje, a prvenstveno se dobija iz zdravog tela i motivacije. Dok ste odmorni i puni energije, prvo treba da učite teže gradivo.
Kada krenete sa učenjem, nemojte odmah da čitate i ponavljate. Sagledajte gradivo u celini, pročitajte naslove i podnaslove lekcija, uočite koji su elementi podvučeni i bitni. Ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već gradivo podelite na više dana. Što više budete odmicali sa gradivom, dešavaće se da nešto ne razumete. Ako dođe do toga, obavezno razjasnite sve termine i činjenice.
Uvek nastojte da nove informacije smisleno organizujete i povezujete, a ne da učite napamet bez ikakvog smisla. Uspešni studenti prvenstveno nastoje da dobro razumeju glavnu poruku autora knjige, kao i opšte ideje i koncepte. Nemojte se ustručavati da povezujete novo gradivo sa širim kontekstom i drugim izvorima znanja, kao što su svakodnevni život, razne enciklopedije, internet i tome slično.
Pre nego što pređete na neku novu lekciju, završite onu koju ste već počeli. Nemojte odustajati ako vidite da vam ne ide materija koju trenutno učite, već čitajte dok vam stvari ne postanu jasnije. Ukoliko zadatak prekinete na pola puta, postoji velika šansa da ćete morati da ponovite ovaj pripremni deo posla, te će vam se drastično povećati vreme koje vam je potrebno da biste tu lekciju završili. Sa druge strane, kada krenete sa učenjem i odbijete da ga ostavite dok ne završite, u stanju ste da postignete daleko više, nego što ste mislili da je uopšte moguće.
Do poboljšanja efikasnosti učenja dolazi i kada prepoznate sopstvene navike i stilove učenja (koji stilovi učenja postoje i na koji način ih možete unaprediti, navešćemo u nekom od narednih tekstova). Redovno proveravajte svoje znanje i razumevanje, jer ćete na taj način znati da li ste i koliko razumeli gradivo i da li treba da promenite način učenja.
FOTO: Psihologika
Obratite pažnju na vremenske razmake između ponavljanja. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već posle jednog dana. Da biste to izbegli, prvo ponavljanje bi trebalo da bude 24 sata posle učenja i da traje do 10 minuta. Kao što smo naveli u prethodnom tekstu, drugo ponavljanje se preporučuje posle tri do četiri dana nakon učenja, a sledeće nakon nedelju dana. Već tada ćete imati manje poteškoća da se prisetite informacija. Vremenom povećavajte razmak i posle nekog vremena primetićete da vam je gradivo za stalno ostalo u sećanju.
Na kraju bih želela da svim studentima dam jedan savet: verujte u sebe i ne upoređujte se sa drugima. To što drugima polazi za rukom da nauče više i dobijaju bolje ocene, ne znači da su talentovaniji, pametniji ili sposobniji za učenje od vas. Takvo razmišljanje samo koči vaš potencijal. Možete i vi uspeti, ako pratite misao da ni na koji način niste ograničeni. Možete ostvariti sve što ste isplanirali uz dobru organizaciju. Vaš lični stepen želje i ambicije određuje vaše učenje i vaš rezultat, više nego bilo koji drugi faktor. Vi ste ona osoba koja odlučuje i bićete uspešni u učenju tačno onoliko koliko ste to odlučili.
IZVORI: Prijemni ispiti / Ulepšavanje / Studentski vodič
Jovana je anglofil, studira ruski jezik, voli špansku umetnost, obožava francuske filmove i irsko pivo.
