Vladimir Božović: Ulažite u svoje znanje i dušu!
Facebook (Vladimir Božović)

Na koji način je Vaš rad doprineo komparativnom međunarodnom krivičnom pravosuđu, kako je ocenjeno i koji su bili ciljevi istraživanja?


Cilj istraživanja je bio da se komparativno uporede mišljenja ispitanika o korupciji i o njihovom poverenju u državne institucije u Srbiji i Hrvatskoj, a ispitanici su bili studenti iz Beograda i Zagreba. Komparativnim prikazom mišljenja građana o policiji u ove dve zemlje stavljen je naglasak na pitanja da li i u kojoj meri ispitanici vide sebe u tim situacijama drugačije nego što bi takve procene iznela većina policijskih službenika.


Doprinos ovog rada, mada je na drugima da to ocene, jeste u tome što se komparativna analiza aktuelnog mišljenja građana o korupciji odnosi na dve zemlje koje su nekada bile deo iste države, a sada se već više od dve decenije samostalno razvijaju. Njihovi tranzicioni putevi, mada sa istim ciljevima u vidu, bitno se razlikuju u zavisnosti od okolnosti u kojima se svaka zemlja nalazila. Dosadašnja istraživanja korupcije u obe zemlje nisu dale komparativni prikaz mišljenja građana o nivou korupcije u zemlji, kao ni o poverenju građana u državne institucije. Baš zbog toga, ovaj rad je uporedio ova mišljenja kako bi se utvrdile moguće sličnosti i razlike.


Kako ste došli na ideju da sprovedete ovo istraživanje i kakva je bila saradnja sa stručnjacima Američke akademije za pravne nauke?


Ideja je rođena u razgovoru sa koleginicom iz Hrvatske dok smo diskutovali  o doktorskom radu koji pripremam na sličnu temu. Shvatili smo da ova tema nije široko obrađivana ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj i smatrali smo da bi bilo zanimljivo i korisno napraviti komparativnu studiju dve zemlje koje imaju osetljivu prošlost i odnos opterećen brojnim problemima.


U sprovođenju istraživanja vrlo smo lepo sarađivali sa dr Sonjom Kutnjak Ivković, profesorkom sa Državnog univerziteta Mičigen, stručnjakom za komparativnu i međunarodnu kriminologiju i krivično pravo i autorkom brojnih knjiga i članaka koji su objavljivani u većini vodećih akademskih i pravnih časopisa, a koja je u jednom od odbora Akademije za krivično-pravne studije. Njeni saveti o strukturi teksta i kako ispravno pročitati podatke su bili značajni za proces istraživanja i kvalitet rada.


Facebook (Vladimir Božović)
Facebook (Vladimir Božović)

Koje su naučno istraživačke metode primenjene u pristupu problematike teme Vašeg rada?


Za ovaj rad je korišćena nova verzija upitnika policijskog integriteta koji se sastoji od 14 scenarija kojima se pokrivaju različiti oblici neprimerenog ponašanja policije. Na primer, upotreba preterane sile, falsifikovanje službenog izveštaja, propust izvršavanja naloga za pretres i drugo. U upitniku su bila i pitanja o tome koliko građani imaju poverenja u različite društvene i državne institucije, a korišćena je Likertova skala vrednosti, putem koje su ispitanici iskazali svoje mišljenje (od potpunog neslaganja do potpunog slaganja sa navedenim tvrdnjama).


Kako je sproveden plan obrade i analiza podataka? Da li je bilo poteškoća u istraživanju?


Koristeći pomenuti uzorak, namera je bila da ovaj rad pruži ne samo detaljnu komparativnu analizu ličnih mišljenja ispitanika o policijskoj korupciji, nego i komparativnu analizu njihovih mišljenja o tome kako bi sami policijski službenici ocenjivali korupciju.


Kao potencijalni problem se pojavio to što uzorak dve zemlje nema istu proporciju ženskih i muških ispitanika. Pošto je u Srbiji bilo više ispitanika muškog pola, kako ovaj disbalans ne bi uticao na rezultat, u našoj analizi je kontrolisana varijabla pola.


Kakve su bile diskusije, razmatranja sa drugim koautorom i kako se realizovala saradnja?


Saradnja sa koleginicom Asančaić je bila odlična i vrlo lako smo pokazali da nauka ne poznaje nacionalne granice, predrasude i stereotipe, vodili smo se samo željom da kritički i naučno osvetlimo problem koji muči obe naše zemlje. Deo istraživanja, kao što je, na primer, samo anektiranje, sproveli smo nezavisno, ali pod istim pravilima, svako u svojoj zemlji, a rezultate smo zajednički tumačili.


Koje su suštinske sličnosti, a koje razlike u rezultatima istraživanja sprovedenim u dve zemlje?


Rezultat pokazuje da ispitanici u Hrvatskoj generalno procenjuju ozbiljnijim neprimerena ponašanja policije od ispitanika u Srbiji i ta ponašanja su spremniji da prijave, osim u dva slučaja, a u pitanju su: davanje policajcima poklone malih vrednosti i pokrivanje policijskog službenika u alkoholisanom stanju. Istraživanje je, takođe, pokazalo da ispitanici u Hrvatskoj imaju veće poverenje u državne institucije, nego u institucije Crkve, Vlade i političkih stranaka kojima ispitanici u Srbiji više veruju. Sličnosti se ogledaju i u tome što ispitanici iz obe zemlje smatraju da policijski službenici najmanje ozbiljnim procenjuju davanje policajcima poklone malih vrednosti, a najozbiljnijim krađu na mestu zločina.


Facebook (Vladimir Božović)
Facebook (Vladimir Božović)

Šta za Vas predstavlja nagrada „Gerhard O.W. Mueller”, koju ste dobili?


Ovo istraživanje sam započeo zbog svoje večite neutažive želje da spoznajem istinu i da branim univerzalne vrednosti pravde, vrline i ljubavi. Ukoliko pitate bilo kog naučnika ili stručnjaka, reći će vam da su lične emocije u korenu svakog naučnog napora, niko to ne radi sa mislima na neku moguću nagradu.


Ipak, u nama postoji želja da taj rad bude prepoznat i cenjen od strane kolega i umnih i uglednih ljudi. Odatle i moje zadovoljstvo koje osećam zbog ove časti ukazane meni i mojoj koleginici iz Hrvatske. Zadovoljstvo je uvećano mojim upoznavanjem sa radovima prethodnih dobitnika, kao i sa likom i delom čoveka čije ime nosi ova nagrada, a koji se sa pravom od mnogih smatra ocem komparativnog krivičnog pravosuđa.


Koliko je ovo priznanje motiv da se posvetite naučnom radu i u budućnosti?


Verujem da je nauka u osnovi svakog progresa i nadam se da smo ovim radom koleginica i ja dali mali doprinos našim društvima koji se bore da se izgrade kao društva koja poštuju i promovišu nauku, kulturu i univerzalne vrednosti. S obzirom na toda naučni rad uvek polazi od određenog problema, u mom radu to je korupcija u policiji, za sve nas bi bilo bolje da ona kao takva ne postoji i da ne postoji potreba da se ona istražuje. Kako to, nažalost, nije slučaj i korupcija postoji u svim zemljama sveta i svim aspektima društva, naša dužnost je da ostanemo uvek željni istinitog odgovora na važna pitanja i time pomognemo borbu protiv loših društvenih elemenata.


Nagrade doprinose dobrom osećaju istraživača i podstiču ga da nikada neprestanu da postavljaju pitanja, da nastave da traže odgovore. U ovom smislu, siguran sam da ću uvek ostati motivisan da istražujem i, ukoliko mi obaveze to dozvole, u budućnosti se više posvetiti naučnom aspektu moje profesije. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da poručim mladim ljudima da uvek ulažu u svoje znanje i svoju dušu, jer to je nešto što niko ne može da vam otuđi, nešto što uvek ostaje sa vama i što vas ispravno vodi u životu i hrabri u svim poduhvatima.