Cilј ove izložbe je da se javnosti predstave procesi dizajna iz oblasti eko-dizajna, reciklaže i novih tehnologija kroz istraživanja i edukaciju. Ove oblasti teže da upotrebe deo odbačenih proizvoda u obliku materijala i daju im kreativnu prenamenu, bez upotrebe visokih i skupih resursa i tehnologija. S obizrom na to da društvo danas zahteva preteranu potrošnju i da samim tim negativno utiče na sebe i okolinu, dizajn kao jedan od aktera navedenog pokušava da reši problem različitim pristupima.
Marija Matijašević, studentkinja prve godine Beogradske politehnike, za iSerbiu je otkrila koja je bila njena kreativna prenamena odbačenih materijala: „Moj zadatak je bio da od odbačenih materijala uradim dizajn torbi u tehnici kolaža, takođe da napravim simulaciju teksture od plastike.”
Marija je za svoje kreacije od materijala koristila „stare papire i komade papira, koje bih inače bacila, jer ne bih mogla drugačije da iskoristim, kao i ukrasne papire, papire za umotavanje poklona, karton, kanape, perle” , dodavši da je gorenavedeno radila tako što je „u tehnici kolaža slagala i lepila, kako bih dobila prikaz torbe, a za drugi zadatak, simulacija teksture od plastike, koristila sam flaše od sokova, plastiku sam sekla, topila, lepila, palila i na taj način dobila sam vrlo interesantne oblike”.
Sam proces pripremanja Marijinog izložbenog rada tekao uz konsultacije sa profesorima gde je imala dovoljno slobode da pusti mašti na volju, a to nije bilo teško jer, kako kaže, „inspiracija uglavnom dolazi iz svakodnevnog života, običnih ljudi koji svaki dan prolaze pored nas”.
Što se tiče samog procesa on je izgledao tako što je „prvo na redu svakako skica, pa se materijal skupi na gomilu, rasčlani se, pa se formiraju oblici i slažu. Meni je najteže bilo da se odlučim šta ću da radim, jer sam imala mnogo ideja, pa su tako nastale tri torbe. Kreneš da radiš, pa se setiš drugog rešenja ili ti naleti druga ideja, probaš, nešto skloniš nešto ubaciš i kad sam bila zadovoljna zapečatila sam lepkom”.
Marija je istakla da joj je plastika bila vrlo interesantna vežba „iako sam u početku razbijala glavu kako ću i šta ću da radim, na kraju sam samo odlučila da krenem i da probam da je tretiram na razne načine. Tako sam seckanjem traka, grejanjem i njihovim paljem dobijala vrlo interesantne oblike koji na prvi pogled podsećaju na korale i biljke, te oblike sam mrsila, heftala i lepila lepkom ili topljem te iste plastike”.
Na pitanje šta za nju znači ova vrsta izložbe, Marija je rekla da „prvenstveno predstavlja priliku u kojoj mi mladi možemo da pokažemo kako razmišljamo i naravno da se reklamiramo, jer nažalost osim godišnjih izložbi malo ko nam daje prostora da se pokažemo”.
Marija je istakla kako smatra da je reciklaža vrlo bitna danas i volela bi kada bi se veće stvari dešavale na tom polju i dodala da „nažalost mi ovde slabo polažemo na reciklažu, a bila bi nam dosta od pomoći jer neverovatne stvari mogu da se dobiju, uz jako malo truda i ulaganja. Najsavršenije oblike dobijamo iz prirode i ona uvek treba da nam bude vodilja, pa kao što materija kruži u prirodi, mi postupkom reciklaže dobijamo isti postupak. Iako nam zvuči užasno taj izraz „otpadni materijal” nakon celog procesa on više i ne podseća na to”.
A na pitanje može li modna industrija da se zasniva na reciklaži, Marija je za kraj istakla da može, rekavši da se „većina dizajnera danas okreće terminima reduce, reuse, recycle. Topljenjem materijala dobijamo poliester, koji je danas u širokoj primeni u modnoj industriji. Ovim ne samo da smo učinili nešto dobro za našu okolinu nego smo i prošli jeftinije”.
Izložba ima veliki značaj za sam nastavni proces, kao i za vrednovanje i praćenje rada čitave jedne generacije studenata. Na otvaranju izložbe biće održano predavanje u okviru WamPPP projekta i dodelјene pohvale Visoke škole strukovnih studija Beogradska politehnika za najbolјe radove.
Prateći program radionica u Donjem holu Velike sale DKSG-a:
-19. april u 11.00: Papir maše - radionicu vodi Davor Dukić,
-20. april u 11.00: Reciklirani nakit - radionicu vodi Ana Cvijanović.
