Projekat ,,Bibliofonoteka“ obuhvata arhiviranje i objavljivanje tonskih zapisa u digitalnom formatu na sajtu Narodne biblioteke Vrnjačke Banje. Okosnicu ovog projekta čine intervjui, izjave i kazivanja poznatih ličnosti, iz oblasti kulture. Projekat ,,Bibliofonoteka“ je osmišljen, organizovan i upriličen povodom 150 godina organizovanog lečenja i turizma u Vrnjačkoj Banji. Ovaj jubilej, obeležavaće se tokom čitave 2018. godine.
Dobrodošlicu i uvodnu reč, prisutnima je uputio direktor Biblioteke Dejan Lučić, osvrnuvši se na impresivnu biografiju autora projekta „Bibliofonoteka”, Zorana Rajića, koji je i sam imao priliku da se predstavi, kao i da pruži nadahnut uvid u značaj ovog projekta. Poziv moderatora, Miroslava Stašića, da gosti svojom zainteresovanošću, i aktivnim učešćem u razgovoru o projektu „Bibliofonoteka“ daju svoj doprinos ovoj večeri, prihvaćen je sa entuzijazmom.
Trenutno, projekat „Bibliofonoteka” sadrži desetak razgovora objavljenih na Youtube kanalu Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić”. Ovi, sada digitalizovani i zvučno osveženi intervijui, nastali su u periodu od 1984. do 2011. godine i predstavljaju korpus bogate karijere Zorana Rajića u kojoj je imao priliku da razgovara sa mnogim predstavnicima kulturnog života.
„Kao novinarska forma, intervju svuda i na svakom mestu mi je bio opsesija, nekako najprihvatljiviji, iako je zahtevao sate i sate priprema, ali i dovitljivosti, što je obično značilo biti brži i stići pre drugih. Tokom ove hronike vrelih godina, često sam se pitao - Bože, da li sam, proživljavajući priče i sudbine tuđih života, dobio novi ili izgubio svoj?”, kaže Rajić i dodaje sa entuzijazmom „Ponekad se zbog svega strašno uplašim tog velikog Božjeg dara i nagrade date ovoj profesiji jer može da spaja počivše i žive, kako na izvestan način u raznoraznim domenima prostora i vremena, ovostranog i onostranog, mogu da komuniciraju makar u iluziji. Samo kao jedna od tema, uvek ostaje pitanje – Zašto umetnikova dela, u velikom broju slučajeva, vrede više posle smrti nego za života?
Strahujem da će jednoga dana težina žezla biti primerena nagradi. U poslednje vreme sve više se družim sa niščima i sve češće sakupljam krhotine, pa se iznenadim koliko toga uopšte ima. Da li, ni od čega pokušavajući da napravim nešto, tome dajem predznak dokumentarnog kako bi mu vrednost postala veća, tek polako se pretvaram u knjigovođu in memoriama i od zaborava otržem stranice o dragim likovima i događajima”.
Planirano je 150 izdanja „Bibliofonoteke” i četiri godišnjaka koja bi u pisanom obliku predstavili kazivanje Rajićevih sagovornika. Ovi razgovori, od posebnog su značaja i zbog toga što su retki sačuvani razgovori zastupljenih umetnika i stvaralaca.
