I tako on sa devet godina kreće u osnovnu Muzičku školu, i tada njegovi uspesi počinju da se nižu. Njegovo prvo takmičenje je bilo Međunarodno takmičenje Davorin Jenko, na kojem je osvojio treće mesto.
Inspiraciju nalazi u samoj flauti. Njena melodija i harmonija njenog zvuka ga pokreću da svira i vežba. Dnevno potroši najmanje 2-3 sata na vežbanje, a najviše ga raduje kada posle dugog vežbanja uspe da odsvira ono što je hteo.
Kao i sve druge ljude, i njega uspeh pokreće ka željama za novim uspesima. U skorije vreme imaće put u Rusiju, gde će svirati sa kamernim sastavom.
Andrija se nada studijama u Berlinu, zbog čega će ga i posetiti da bi imao čas sa profesorkom sa Akademije.
Pored flaute, Andrija uči i solo pevanje, ali da je najveća ljubav flauta pokazuje i to što svojim flautama daje imena: sadašnja se zove Jovanka.
Kaže da mu je najveći uzor njegova profesorka i da bi želeo i sam jednoga dana da predaje u muzičkoj školi.
Mladima poručuje da je kultura veoma važna i da je potrebno da joj se posvetimo.
Tekst je nastao u okviru projekta Zvezde iz kraja.
