U aprilu mesecu ove godine, basketaši ekipe „Master tim 3x3 Zemun“ osigurali su plasman za WorldTour u Japanu pobedom tima iz Ljubljane u četvrtfinalu. U Japanu su prvog dana savladali ekipu „Liman“ iz Novog Sada i ekipu iz Tajvana, a poraz ih je dočekao u četvrtfinalu protiv tima iz Mongolije. Na sledećem svetskom turniru u Pragu, basketaši su poneli treće mesto nakon poraza u polufinalu od ekipe „Ljubljana“ iz Slovenije. Zatim, igrali su turnire u Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Švajcarskoj, Danskoj, Srbiji, Kini i Meksiku. Na WT u Meksiku koji se igrao od 30. septembra do 1. oktobra, ekipa Zemuna je bila poražena od ekipe „Liman“ iz Novog Sada. Posle osvojenog II mesta na ovom turniru, basketaše ekipe „Master tim 3x3 Zemun“ očekivao je veliki i završni turnir u Pekingu na kom je učestvovalo 12 najboljih 3x3 ekipa na svetu.
Pre finala u Pekingu ekipa „Master tima 3x3 Zemun“ zauzimala je 4. mesto na fibinoj rang listi 3x3 timova, a sada Zemunci zauzimaju drugo mesto sa 3.009.300 bodova. Za zasluženo osvojenu titulu prvaka sveta borili su se Marko Dugošija, Bogdan Dragović, Nikola Vuković i Lazar Rašić. Nagradu za najkorisnijeg igrača (MVP) poneo je Bogdan Dragović, aludirajući na poslednje sekunde završnog meča kada je postigao spektakularan pogodak od dva poena i tako doneo pobedu ekipi iz Zemuna.
Mesta na individualnoj FIBA rang listi basketaša pre svih uspešno odigranih svetskih turnira i sada:
Za iSerbia portal, basketaš Marko Dugošija govori o trnovitom putu do uspeha, ali i o planovima i željama za budućnost.
Izreka kaže „Trnovit je put do uspeha“, a ona se kod vas najbolje može uočiti. Ko vam je najviše pomogao, a ko odmogao na tom putu i da li ste ikada imali dovoljno vredan razlog za odustajanje?
S obzirom na to da je naš moto da nikada ne odustajemo tako je bilo i cele sezone iako nismo imali nikakvu pomoć niti grada niti većih sponzora, ljudi iz sportskog saveza. Bili smo prepušteni sami sebi i nekako smo jedan drugom davali snagu da ne odustanemo i da damo sve od sebe da izguramo do kraja. Veliku zahvalnost dugujemo ljudima iz Banovaca koji su jedini prepoznali naš trud i rad i finansijskim sredstvima nam donekle pomogli da izguramo neka putovanja i stignemo na turnire koji su nas doveli do samog vrha. Svaki put kada bismo naišli na otpor onih koji nisu želili da nas podrže a mogli su, mi smo dobijali još veću želju i motiv da napravimo nešto veliko i dokažemo da je njihova greška što nisu prepoznali naš potencijal.
Šta vam je davalo najveću motivaciju uprkos činjenici da niste imali nikakvog sponzora odnosno nekog ko će verovati u vašu igru?
Najveću motivaciju davali su nam naši bliski ljudi, porodica, familija, prijatelji kao i naša vera jednog u drugog koju smo sticali godinama igrajući na košarkaškim terenima.
Da li vam se posle osvojenog turnira u Pekingu javila neka društveno odgovorna kompanija u smislu neke buduće saradnje ili pružanja iskrenih čestitki?
Čak nas ni gradska opština Zemun nije pozvala da nam čestita iako smo na dovoljno izuzetan način predstavljali i nosili ime Zemuna širom sveta. Samim tim nismo ni začuđeni tim što nijedna druga firma nije uputila čestitku kad ni oni za koje smo najviše očekivali nisu to uradili. Mali znak pažnje smo dobili od Sportskog saveza Zemun koji je organizovao prigodnu dodelu plakete i zahvalnica za popularizaciju sporta u Zemunu.
Ko vam se pobrinuo za dresove i da li su vam troškovi odlaska na svetske turnire bili refundirani?
Zahvaljujući dobrim rezultatima na početku sezone i osvojenim čelendžerima imali smo pokrivene troškove putovanja od strane FIBE kao i za dresove i smeštaj, dok smo za pojedine turnire dobili pomoć od nekoliko dobrih ljudi iz Banovaca, stoga zahvalnost dugujemo Dušanu Preočaninu, Jovanu Grubješiću i Žarku Zoriću. Ipak, nekim delom smo turnire plaćali i iz svog džepa, ali ponekad to nije bilo dovoljno pa je dolazilo do situacija kao na primer u Danskoj kada smo noć proveli spavajući na železničkoj stanici.
Deo ste i sportsko-humanitarnog projekta „Trojka iz bloka“. Koliko često se organizuju ovi turniri i da li smatrate da je humanitarni rad nedovoljno ili pogrešno promovisan u Srbiji?
Kad smo malo otvorenije ušli u saradnju sa samom organizacijom projekta „Trojka iz bloka“ uvideli smo da ti momci rade veliki posao za ljude širom Srbije. Samim tim smo i podržali jer smatramo da je to nešto najbolje što Srbija ima u humanitarnom smilu. Mislim da bi moglo da postoji mnogo više humanitarnih organizacija, ali da je trenutno u Srbiji nedovoljno promovisan humanitarni rad i malo ljudi prepoznaje vrednost takvih organizacija.
Projekat „Trojka iz bloka“ zaista ima dosta istaknutih sponzora. Da li ste pokušali da ostvarite neki vid saradnje sa njima u smislu finansiranja, odnosno onoga što je vama neophodno?
U toku naše basket sezone imali smo neke razgovore sa momcima iz organizacije, ali smo želeli da se posvetimo samo terenu u tom trenutku tako da smo tu temu oko njihove pomoći i pronalaženja sponzora ostavili za kraj sezone.
Da li ove zime zasluženo odmarate uz povremen treninge i kada počinju sledeći turniri?
Za nas nema odmora zato što su se Bogdan, Nikola i Lazar vratili klubskim obavezama i igranju košarke, dok ja jedini, nažalost zbog povrede kolena, odmaram do januara meseca. Sa pripremama ćemo početi 25. januara i imaćemo dovoljno vremena da se spremimo do aprila kada počinju prvi turniri.
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Sad nam je prvi i osnovni zadatak da nađemo generalnog sponzora, kako bi se obezbedili uslovi za naš trening i rad, jer mislim da ćemo teško uspeti da ostanemo na vrhu bez ikakve pomoći i ponovimo ovakav rezultat. Želja nam je da u nekoj od narednih godina svojim rezultatima pokušamo da zaslužimo i nacionalni dres 3x3 reprezentacije Srbije.
