O Pekićevom liku i delu govorili su učenici Ekonomsko-trgovinske škole u Kraljevu pod mentorstvom Žarka Milojčevića, profesora srpskog jezika i književnosti.
Ovi mladi ljudi su na najbolji način opisali šta je to što ostaje vanvremensko u Pekićevim delima kao i pokušava li to Pekić da nam poruči da se u dogmatskom pristupu stvarima krije koren univerzalnog, svakovremenog totalitarizma? Šta je istina o svemu i da li se nešto opšteprihvaćeno uopšte sme posmatrati iz drugog ugla?!
Na tribini su otvorene mnoge životne teme koje se provlače kroz Pekićeva dela stavljajući akcenat na to šta je život u neznanju, u iluzijama, u neobaveštenosti. Pogotovo ako su ove tri stvari nametnute kao modus vivendi i ne predstavljaju lični izbor pojedinca.
Tribinom je odjeknulo glavno pitanje ljudske slobode - i to, kako naglašavaju, kontrolisane, ograničene slobode lišene poznavanja istine kao njenog neotuđivog dela! „Pa, kakva je to sloboda ako ne znamo istinu? Je li i ona kao takva jedna od posledica dogme i njenog pogubnog delovanja?”
Analizirajući Pekića kao antidogmatu, ovi mladi ljudi demaskirali su svaku dogmu i dali odgovore na mnoga pitanja napominjući da je pojedinac ishodište svake dogme: „Razobličiti njega znači razobličiti dogmu. Ili je, možde obrnuto? Ili možda nije ni jedna od ove dve mogućnosti. Mali čovek, ipak, uvek ima samo jednu mogućnost - da ostane zbunjen i da takav veruje, jer mu ništa drugo ne preostaje”.
„Šta je lice, a šta naličje slobode i dogme i da li je mali čovek u sudaru sa ove dve (velike reči)?” samo je jedna od mnogobrojnih tema otvorenih te večeri. Zašto su baš ovi perspektivni mladi ljudi pokrenuli lavinu pitanja, objašnjavaju:
„Verovatno zato što je i sam Pekić to radio! Umesto klasičnog, on je nama čitocima često nudio odgovor upravo tako što nas je ostavljao zapitanim. Možda je upravo to problem! Možda današnji mali čovek (a svi manje ili više spadamo u tu grupu) svoj sudar sa slobodom i dogmom ne rešava tako što ih preispituje, što sagledava i njihovo naličje, ostajući zapitan nad nekim stvarima, pa i samim sobom, već više voli da mu odgovore o svemu daju drugi!”
Gde je danas njegovo mesto u našoj kulturi i književnosti, možda najbolje opisuje rečenica: „Svevremen, Pekić je svakako i savremen”.
Summa summarum programa o Borislavu Pekiću, bio je govor književnika Dejana Aleksića, dobitnika stipendije Fonda „Borislav Pekić” za delo u nastajanju. O značaju stipendije i o tome kako je ona uticala na njegovo stvaralaštvo, za portal iSerbia Dejan Aleksić govori:
„Stipendiju iz Fonda „Borislav Pekić“ dobio sam pre sedam godina, za delo u nastajanju – sinopsis dramskog teksta Vina i pingvina, koji je kasnije postavljen na scenu Kraljevačkog pozorišta. Naravno, bila mi je velika čast stati u red dobitnika ovog priznanja, među kojima su i Svetislav Basara, Dragan Velikić, Goran Petrović...
Moja drama, može se reći, ostvaruje izvestan dosluh sa Pekićevim spisateljskim prosedeom, jer ispituje uticaj društvenih anomalija na pojedinca, traži od čitalaca i gledalaca da u sebi aktiviraju mehanizme kritičkog mišljenja i da se pokrenu na aktivan sud o određenom problemu.
Pekić je pisac neprolazne aktuelnosti, pre svega zato što je posvećen univerzalnim problemima društva. Jedna od njegovih osnovnih tema jeste prepoznavanje manipulativnih instrumenata u vidu ideologije, religije, jednoumlja i načini na koje se oni koriste kroz čitavu istoriju ljudske civilizacije. Zbog toga je od nemerljive koristi stalno imati Pekićevo delo pri ruci. Čitanje ovog pisca oprema nas veštinom kritičkog mišljenja, a samim tim čini nas ljudima sposobnim da se brane od istorijskog i političkog besmisla.“
Serijal „Jubileji”
Uopšteno o serijalu „Jubileji” i vršnjačkoj edukaciji, za portal iSerbia, govorila je Nina Radenković bibliotekar. Kako Nina objašnjava, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ već duži niz godina organizuje serijal „Jubileji” u okviru koga su obeležavani značajni datumi vezani za znamenite pisce, slikare, filozofe i naučnike.
Serijal „Jubileji” se obeležava metodom vršnjačke edukacije koja u suštini podrazumeva da učenici osmisle i realizuju jedan projekat posvećen svojim vršnjacima na način koji je blizak njima.
Međunarodno bibliotečko udruženje IFLA objavilo je i svoje smernice u kojima podstiče biblioteke da se aktivno uključe u obrazovne sisteme država kojima pripadaju pa smo mi smatrali da je na taj način prosto uputno da se deca već polako pripremaju da budu aktivni istraživači, da samim tim što će nastupati pred publikom prevaziđu strah od javnih nastupa koji će im kasnije kroz život biti od koristi, kaže Nina za iSerbia portal.
Ona napominje da se kako učenici, tako i profesori vrlo rado odazivaju za učešće u programima. Taj program koji je namenjen vršnjacima, kao što i sam naziv kaže, ne treba da prevazilazi formu jednog klasičnog školskog časa, ali osim te vremenske paralele sve druge aktivnosti tog programa bi trebalo da se razlikuju, pa program stoga uključuje aktivnosti kojima se razbija ta ustaljena forma časa. Sama ideja je upravo ta – napraviti program da bude kolažnog karaktera, da bude dinamičan, da drži pažnju, a da deca saznaju nešto novo.
