Predstava je rađena prema tekstu nobelovca Daria Foa Ne mogu i neću da platim, s tim što su događaji smešteni u kontakst današnje Srbije.
Dario Fo je bio italijanski dramski pisac. Zajedno sa suprugom Frankom Rame osnovao je pozorišnu trupu koja je razvila levičarsko političko pozorište, a kasnije su osnovali glumačku trupu koju je finansirala Italijanska komunistička partija.
Iako je struktura zadržana, razlika u odnosu na delo Dari Foa je u tome što se ova predstava fokusira na tragediju života običnog čoveka u Srbiji.
Za razliku od postojećih adaptacija Daria Foa predstava se ne igra samo kao vodvilj, već je rađena i u in-yer-face stilu po ugledu na Saru Kejn.
Bogdan Živković se ovom predstavom upisuje u red autora koji od prvog koraka u karijeri kreću direktno, drsko, provokativno, koristeći politički diskurs, novinarski jezik i svakodnevicu kao osnovu za svoj umetnički rad.
Koristeći stečena znanja i internacionalno iskustvo, on na našu umetničku scenu unosi zanimljive inovacije koje će publiku iznenaditi, ali i navesti je da preispita mnoge ideje o politici i teatru.
Živković je diplomirao režiju na Novoj akademiji u Beogradu. Tokom studija usavršavao se na Univerzitetu Edinburg, gde je proveo ceo jedan semestar, a boravio je na studentskoj razmeni i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Za iSerbia portal, Bogdan Živković priča o predstavi, ali i o očekivanjima.
Koliko si dugo pripremao predstavu?
Kako bi bila aktuelna i ispratila sve aktuelne gafove sa naše političke scene, predstava je rađena svega pet nedelja.
Ko igra u predstavi?
Uloge tumače: Mihailo Perišić, Marko Mak Pantelić, Jovan Mijović, Maja Ilić, Dejana Džinić i Luka Piljagić.
Fotografija: Rea Vasić, Darja Balšić, Maximilian Mann
Dizajn svetla i zvuka potpisuje: Milan Manić
O čemu se radi u predstavi?
Glavni junaci predstave su porodice Golubović i Popadić. Oni su tipične mlade porodice iz Srbije. Koliko god radili, nemaju ni za najosnovnije potrebe. Kako bi Ljubica Golubović nahranila svog muža Bratislava, koji već nekoliko meseci nije primio platu ona se odlučije da ukrade iz samosluge. Na izgled bezazlen zločin prerasta u nešto mnogo ozbiljnije što privlači pažnju brigadira a potom i šefa policijske stanice. Međutim, Ljubica nije jedina koja je nešto ukrala. Krug sumnje se sa Ljubice širi i na druge članove društva i uspeva da stigne čak i do tetke iz Kanade.
Kakva su tvoja očekivanja?
Očekujem da predstava izazove burne reakcije u suprotnom je neću smatrati uspešnom.
Veliki Dario Fo je jednom rekao „Nema pozorišta koje nije, ujedno, i političko, kao što nema umetnosti koja bi bila izvan politike. Naprotiv, baš kad se hoće sakriti politički smisao pozorišta, pravi se najsladunjavije političko pozorište”.
Ulaz je besplatan!