Ekipa iSerbia portala je bila na koncertu, pa vam prenosimo utiske.
Kako je ovaj događaj organizovan baš na Međunarodni dan ljudskih prava koji se svake godine obeležava 10. decembra, Valentina Antić, koordinatorka za međunarodnu saradnju iz organizacije „OPENS“, pričala nam je o samoj ideji ,,OPENS free day-a“.
,,Večeras, u okviru ,,OPENS free day“-a, je početak naše kampanje. Želeli smo da nekako obeležimo Međunarodni dan ljudskih prava, tako što smo se fokusirali na jedno od mnogih prava koje mladi treba da uživaju, i ne samo mladi, već i svi građani i građanke, a to je pravo na razonodu. S tim u vezi i organizujemo današnji koncert“ - rekla nam je Valentina, sa kojom smo razgovarali dok je trajala tonska proba ,,UV-a“.
Momke iz ovog benda smo sreli nešto ranije, sa kojima smo ćaskali uz kaficu i kiflice.
Šta za vas znači obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava?
Igor Sakač: Niko ne želi nešto što većina želi, a da pritom da ne ugrožava većinu, već ga ta većina ne razume zbog toga što ne razmišlja kao većina. (Igor je gitarista, pevač i student filozofije)
Pošto ste mlad novosadski bend, šta vama znači to što će vaš grad biti Omladinska prestonica Evrope sledeće godine?
Petar Banjac: Pre svega, naišli smo na veliku podršku. Nama je cela ta priča „OPENS“-a, organizacije koja se bavi stvarima vezanim za kulturu, odlična. Oni daju priliku mladima da se iskažu i to nam mnogo znači. Takvih organizacija i ovakvih događaja bi trebalo da bude što više. Za nas je privilegija i čast što smo ovde. (Peca je pevač, bubnjar i studira DIF)
Šta očekujete od večerašnjeg koncerta?
Filip Grubač: Da bude dobra zabava i da se lepo provedemo i mi, i publika. (Filip je student mašinstva i basista u bendu)
Glavne zvezde večeri, bend ,,Elemental“, svi smo uzbuđeno čekali. Remi se pojavila nasmejana i vedra. Rado je odgovarala na pitanja novinara i sa svima se fotografisala. Mi smo uspeli da je ugrabimo samo za nas na nekoliko trenutaka, a ona je rado odgovarala na naša pitanja.
Pošto je danas Međunarodni dan ljudskih prava, a vi se, između ostalog, u svojim pesmama i bavite društveno angažovanim temama, šta za vas predstavlja ovaj dan?
Remi: Mislim da bi svaki trebao bit dan ljudskih prava, ali ajde, ako ga treba obelježavati, neka bude tako. Mislim da je to nešto što se često zaboravlja.
Ljudska prava, građanska prava, prava žena... to su teme koje su meni dosta bliske i o kojima ja volim i pisati, i raspravljati. Čini mi se, nekako, da u zadnje vreme u Hrvatskoj vlada ta neka atmosfera neljudskosti i da su ta ljudska prava na dosta niskim granama.
To smo sad videli sa celom ovom izbjegličkom krizom. Tu se nekako pokazalo da se mali čovjek povezao sa tim izbjeglicama. Ljudi su davali vodu, hranu, smeštaj... ali onda, opet, dogodili su se neki drugi incidenti. Neko je zapalio spremište u kome se skladištila hrana ili roba za izbjeglice.
Tako da... da, ljudska prava. Imamo mi to još puno toga za učit i vježbat, ali ok, korak po korak...
Vaša najvernija publika su uglavnom mladi ljudi. Na koji način stvarate muziku?
Remi: Zapravo, stvaranje naše muzike je dosta sebičan čin. Ti stvaraš da bi sebi namirio neku potrebu za izražavanjem i za nekom temom koja te muči, ili da zalječiš srce, ili da zabelježiš neku priču koja ti je inače interesantna, tako da taj prvi poriv za pisanjem i za stvaranjem muzike je dosta sebičan.
E, onda, kreneš da pišeš, nešto snimiš, i onda skužiš u nekom momentu - ha, neko bi se mogao i povezati s tim. I to meni bude fascinantno. To sam dečkima sto puta govorila: ,,Ne mogu verovat da sad taj neki refren koji sam ja doma smislila i tačno znam situaciju kada se to desilo, da to sada neko stalno peva u glavi“.
Pjesma ,,Tjelo pamti“ je nastala ispod tuša, doslovice. Znam da je to najveći kliše koji može biti, ali sećam se da sam bivšem dečku vikala iz kupaonice: ,,Miro, zapisuj: glava zaboravi, srce ti ozdravi, al tjelo pamti“.
Par meseci nakon tog mog ,,incidenta“ u kupaonici, dođem na koncert i ljudi pevaju tu pjesmu i povežu se s njom. To je fascinantno, to je najbolje nešto što se ikad može dogoditi. Tako da počinje sebično, ali se završava na najbolji mogući način.
Ove godine obeležavate 20 godina postojanja. Kako vam sada sve izgleda kad se osvrnete unatrag?
Remi: U pjesmi ,,Sama“ tekst ide: ,,Kako bi bilo da za nekih 20 godina, pogledam natrag i shvatim šta sam propustila“. Baš sam pre neki dan pevala tu pesmu i pomislila – čoveče, već je toliko prošlo, ovaj tekst se obistinio.
Kad smo počeli raditi mjuzu i kad smo napravili bend, nismo uopšte razmišljali što mi to radimo, kako radimo, kako bi trebalo. Meni je zapravo žao što mi niko tada nije dao priručnik kako treba voditi bend. Možda bi neke stvari uspeli i preskočit. Naučili bi kako ne razbijati sve stjene. Ali dobro, pamtim samo sretne dane, kao Gabi Novak u svojoj pjesmi.
Što se ambicija ,,Elementala“ danas tiče, zapravo su iste kao i ranije. Mislim da imamo isti sustav vrednosti kakav smo imali i pre 20 godina. Mislim da se to nije promenilo, u smislu da bez predumišljaja radimo mjuzu i da se trudimo da to nekako baš bude to što najbolje u tom trenutku možemo ponudit.
I za kraj, šta očekujete od koncerta večeras?
Remi: Očekujem, prvenstveno, dobru zabavu. Da se ljudi malo povežu, da se podružimo. Jako mi je drago što smo ovde i ta cjela „OPENS“ ideja je odlična. Mislim da će ovo biti dobar koncert, prvenstveno zabava, ali i super prilika da razmenimo ideje.
Ostavili smo Remi da se spremi za koncert, dok se sala Master Centra polako punila i dok su se ljudi zagrevali uz veselu muziku koju je birao DJ Tomash. Momci iz benda ,,UV“ su se potrudili da masa zaigra uz note njihovih autorskih pesama, a posebno su zagrejali ženska srca iz prvih redova.
Nakon njihovog nastupa, na binu se popeo ,,Elemental“, uz čije su hitove, od kojih su neki stari i 20 godina, đuskali i pevali, i mladi, i nešto malo stariji posetioci koncerta. Što se publike tiče, jedan bis nije bio dovoljan, pa se radujemo njihovim narednim koncertima u gradovima širom Srbije.
