Sa Jovanom smo razgovarali o fakultetu, obavezama oko studentskog parlamenta i van njega, velikoj odgovornosti koju ima kao student prodekan Filološkog fakulteta i PR SKONUS-a, ali i o daljim planovima nakon završetka studija.
Zašto si upisala baš Filološki fakultet i Srpski jezik i književnost?
Srpski jezik i književnost upisala sam iz svoje velike ljubavi prema našem jeziku, književnosti, ali i kulturi i umetnosti. Studije srpskog jezika i književnosti su veoma interesantne, a zapravo su i čuvar srpskog jezika, kulture i tradicije. Pored osnovnih oblasti srpske gramatike i srpske književnosti, naš smer obuhvata i znanja iz oblasti govorne kulture, pragmatike, stilistike, istorije, psihologije, filozofije i sl.
Kako postižeš željene rezultate na fakultetu, da li ti obaveze koje imaš u Studentskom parlamentu oduzimaju mnogo vremena pri studiranju?
Obaveze koje imam kao student prodekan i kao član Studentskog parlamenta mi ponekad oduzimaju zaista mnogo vremena i često sam bila u situacijama kada sam, na primer, u isto vreme imala kolokvijum i neko dešavanje na fakultetu, ali uz dobru organizaciju se sve može postići. Volim ovo što studiram, ali i ono što kao student prodekan radim, pa mi ništa nije teško. Svaki dan mi je isplaniran i trudim se da sve svoje obaveze odradim kako treba.
Kako usklađuješ obaveze na fakultetu i društveni život?
Trudim se da moj život van fakulteta ne ispašta zbog svih obaveza koje imam. Nekada je to teško, ali čini mi se da ne bih mogla da funkcionišem kada mi ceo dan ne bi bio ispunjen i kada ne bih imala toliko obaveza. Čim sam jedan dan besposlena postaje mi dosadno. Naravno, život van fakulteta mora da postoji kako bi svaki student na svetu bio srećan.
Šta te je navelo da postaneš član Studentskog parlamenta, koliko dugo si već član i kako je izgledalo tvoje putovanje od ulaska u Studentski parlament, pa sve do sada?
Član Studentskog parlamenta postala sam igrom slučaja. U maju 2014. godine, kada su Srbiju pogodile velike vremenske nepogode, na fakultetu je bilo organizovano volontiranje. Tada sam videla koliko se tadašnji članovi Studentskog parlamenta iz sve snage trude da urade nešto dobro, o čemu svedoči velika količina pomoćnih sredstava koja je tada sakupljena. Pomislila sam kako bih volela da budem deo takve ekipe, kandidovala sam se na sledećim izborima i od oktobra 2014. godine sam član Parlamenta.
Prošlo je više od tri godine od tada i sada mogu da kažem da mi je drago što sam bila deo svega toga. Tokom godina sam se trudila da dam svoj maksimum, učestvovala sam u svim akcijama Studentskog parlamenta i trudila se da dam svoj doprinos unapređenju studija. Nakon godinu dana provedenih u Studentskom parlamentu postala sam sekretar, zatim predsednik Studentskog parlamenta, a danas sam student prodekan Filološkog fakulteta.
Kako se postaje student prodekan? Koje kvalitete treba da poseduje prosečan student da bi se obreo na tako važnoj funkciji?
Studenta prodekana bira Savet fakulteta, a Savetu ga predlaže Studentski parlament. Student prodekan može postati bilo koji student fakulteta koji se bavio studentskim organizovanjem određeno vreme i koji nije prekršio određene etičke kodekse. Po pravilu je to student koji se u određenom vremenskom periodu isticao svojim angažovanjem i sposobnostima. Student prodekan treba da bude komunikativan, vredan, dostupan, borben, čak i na neki način saosećajan, da sarađuje sa svim studentima, da osluškuje njihove potrebe i probleme. Smatram i da je veoma važno da student prodekan bude neko ko je dobar student, neko ko zaista voli svoj fakultet i svoje studije. Na taj način će sve svoje obaveze izvršavati sa mnogo ljubavi.
Ti si i koordinatora Sektora za odnose sa javnošću u SKONUS-u. Kako je raditi u najvišem predstavničkom telu studenata i kako se postaje član jedne tako važne formacije?
Velika je čast biti deo Studentske konferencije univerziteta Srbije. SKONUS je najviše predstavničko telo studenata u Republici Srbiji, koje se iz sve snage trudi se da unapredi obrazovanje u Srbiji, ali i položaj studenata u Srbiji. Zaista je veliko zadovoljstvo raditi u takvom timu ljudi. Moja pozicija se razlikuje od pozicija ostalih članova SKONUS-a, ja sam neko ko predstavlja SKONUS u medijima, organizuje kulturno-umetničke programe koje će studente u Srbiji predstaviti u nekom lepšem svetlu, kao što su humanitarni Prolećni studentski bal na Belom dvoru i Svečana akademija, koju smo ove godine organizovali na Međunarodni dan studenata. Članovi SKONUS-a biraju se na različite načine, članove biraju Studentski parlamenti univerziteta u Srbiji, zatim se formira Skupština i Predsedništvo, a kao zaseban sektor postoji i Sektor za odnose s javnošću.
Koje su tvoje obaveze na poziciji studenta prodekana?
Student prodekan predstavlja sve studente jednog fakulteta, zastupa njihova mišljenja i predloge pred svim organima fakulteta, pred Dekanskim kolegijumom, Savetom fakulteta i Nastavno-naučnim većem. Student prodekan mora da bude dostupan svim studentima, da sasluša svaku njihovu molbu i pokuša da reši svaki njihov problem. Takođe, učestvujem u donošenju svih odluka koje se odnose na studente, organizujem različite događaje i konferencije na fakultetu, predstavljam fakultet u školama i na sajmovima obrazovanja, bavim se unapređenjem kvaliteta nastave, podstičem studente na vannastavne aktivnosti, koje im se kasnije vrednuju i postaju deo Dodatka diplomi, obaveštavam ih o studentskim razmenama i praksama, kao i o mnogo drugih aktivnosti koje se odnose na studije i studente Filološkog fakulteta.
Imaš veliku odgovornost pred studentima našeg fakulteta, često si dovođena u nezavidne položaje gde si morala da braniš sebe kao studenta prodekana, člana Parlamenta, čak i sebe kao osobu. Kako se nosiš sa time?
Naš fakultet trenutno ima skoro 10000 studenata i normalno je da će uvek postojati neko čiji problem je teško ili čak nemoguće rešiti. Nekada je problem mnogo veći od nadležnosti fakulteta, pa se određeni studenti pobune i dođe do sukoba mišljenja. Trudim se da takve situacije smirim i da iz svega izvučem maksimum.
Smatram da Parlamentarno telo nije svemoguće i da ne može samostalno da donosi odluke i da se suprotstavi politici Fakulteta, ministarstva, pa i države. Kako funkcioniše sam proceš izlaženja studentima u susret, donošenja odluka, menjanja odluka? Koliki udeo i kakve benefite zapravo vi tu imate?
Studentski parlament ne može samostalno da donosi odluke i sve odluke koje se donose moraju biti u skladu sa Statutom fakulteta, Statutom univerziteta i Zakonom o visokom obrazovanju. Međutim, ono što možemo i moramo je da se trudimo da naše molbe, zahtevi, a ponekad i saveti dopru do svih tih institucija. Glas studenata se mora čuti. Postoje različite vrste molbi, nekada su to pojedinačne molbe, nekada se odnose na određenu generaciju, a ponekad na ceo fakultet. Nekada nam se studenti obrate sa zahtevima, a nekada sam Parlament napiše svoje zahteve na osnovu situacije na fakultetu. Taj zahtev zatim ide do Dekanskog kolegijuma i Nastavno-naučnog veća i oni odlučuju da li će biti uvažen ili ne. Jedini benefit koji Studentski parlament i student prodekan imaju je u tome što možemo da pristustvujemo donošenju odluka, da sugerišemo šta je zapravo najbolje za studente i, naravno, najveći benefit za mene predstavlja činjenica da sam bar delom doprinela ili uticala na donošenje odluke koja će studentima Filološkog fakulteta olakšati, poboljšati ili ulepšati studije.
Koji su tvoji planovi nakon završetka fakulteta? Koji je tvoj posao iz snova?
Kao neko ko nikada ne miruje, imam mnogo planova, ali da budem iskrena još uvek nisam sigurna koji će prevagnuti. Pustiću da vreme učini svoje. Moj posao iz snova je posao koji obuhvata dve oblasti koje najviše volim i koje želim da izučavam u budućnosti, a to su lingvistika i umetnost. Svaki posao u kome iskreno uživamo i koji radimo s ljubavlju je posao iz snova.
Imaš li nešto da poručiš studentima Filološkog fakulteta, pa i svim studentima Srbije?
Studentima Filološkog fakulteta bih poručila da se trude da pametno iskoriste sve mogućnosti koje naš fakultet nudi. Ako nešto imamo nakon završenog fakulteta, to je širok spektar znanja iz jezika, književnosti i kulture mnogih naroda. Naši studenti nisu samo fenomenalni profesori i prevodioci, već često mogu biti uspešni i u mnogim drugim sferama poput lekture, novinarstva, međunarodnih odnosa, politike, komunikologije, kulturologije, marketinga i slično. Svim studentima Srbije bih poručila da nikada ne odustaju od svojih snova, da se trude da daju svoj maksimum i tokom studija, ali i nakon njih.
Tekst je nastao u okviru projekta „Zvezde iz kraja”.
