Sagovornica iSerbia portala bila je slobodna umetnica Milica Petrović, diplomirani keramičar Fakulteta primenjenih umetnosti.
Odakle inspiracija za naziv, kao i ideja za otvaranje sopstvenog ateljea‒ „Đir”, u kome tvoja kreativnost dolazi do izražaja?
Inspiracija za naziv ateljea dolazi od njegovog oblika. Đir je reč koja označava krug, a sam atelje se upravo kružnog oblika. Ideja za otvaranje ateljea je nešto što je došlo prirodno ‒ imala sam potrebu da negde neometano stvaram. Atelje se nalazi na Adi Ciganliji, u blizini Ada Safarija, i to je za mene idealna lokacija, jer je atelje okružen prirodom. Svaki mladi umetnik ima potrebu za svojim kutkom gde može da ispoljava svoju kreativnost.
Kako si se pre svega odlučila da se obrazuješ u sferi keramičke umetnosti, a zatim i da iskoristiš svoj talenat i znanje i otvoriš vrata ateljea?
Kad sam bila mlađa, htela sam da se bavim slikarstvom, nisam ni znala da keramika postoji kao grana umetnosti. Krenule su stručne pripreme za fakultet i rad sa glinom je bila ljubav na prvi pogled. Rad sa keramikom je zanat, kada se savladaju tehnika i veština, ispoljavanju kreativnosti nema granica. Nisam želela da posao u kom uživam bude nešto sporedno u mom životu, pa sam se tome posvetila maksimalno da bih došla do toga da mogu da otvorim svoj atelje i trudim se da talenat iskoristim na najbolji mogući način.
Trenutno se baviš keramikom, ali si incijalno i slikala. Koji način ispoljavanja ti više odgovara i zašto?
Slikanje je jedna od tehnika koju mogu da ispoljim i na keramičkoj formi. U mom radu su to neodvojive oblasti. Slikanje na platnu kao i rad sa glinom mi pruža isto zadovoljstvo. Ipak, keramika ima mnogo veću primenu‒skulpture, upotrebna, posudna keramika, nakit, a i sve to može da se oslikava.
Da li jeza profesionalno bavljenje bilo kojom vrstom umetnosti dovoljan talenat ili smatraš da je rad neophodan za napredovanje?
Možda je za početak dovoljno da nešto zaista volite. Talenat nikad nije dovoljan za napredovanje, jer u svakom od nas čuči neki talenat, a ako ne istražujemo sebe nikada nećemo znati šta je to što može da nas izdvoji od ostatka sveta.
Šta je bila tvoja inspiracija i motivacija da se baviš umetnošću?
Umetnost je ono sto me privlači. Ranije sam pisala pesme i svirala gitaru. Nikada nije bilo pitanje šta mi je inspiracija da se bavim umetnošću, već čime bih se drugo bavila, a inspiracija je došla sama. Ja iskreno sebe ne vidim nigde drugde sem ovde. Mama kaže da nisam ja izabrala umetnost nego ona mene.
Na putu ka uspehu, ko je bio tvoja najveća podrška?
Najveća podrška mi je porodica. Uvek sam imala slobodu da radim sve što me je zanimalo, da istražujem sebe, podršku za sve uspehe i neuspehe. Porodica je uvek bila isto toliko posvećena mom radu kao što sam i ja.
Koji su tvoji dalji planovi u vezi sa ateljeom i generalno u vezi sa daljim usavršavanjem u sferi koja te zanima?
Upisala sam master studije i primarno mi je da završim formalno školovanje. Atelje se zvanično otvara na proleće. Otvaranje će biti propraćeno izložbom na kojoj sada radim.
Šta imaš da poručiš mladim umetnicima u usponu?
Hrabro stojite iza svojih interesovanja i stavova. Umetnost kao profesija nije ni malo drugačija od bilo koje druge. Svakako morate da se trudite, da radite na sebi i da pokucate na sva vrata.
Tekst je nastao u okviru projekta „Zvezde iz kraja”.
